У знак сећања на Рјурика

Јединствени археолошки проналасци из ископина на Рјуриковом градишту први пут се приказују на изложби отвореној у Великом Новгороду. Рјуриково градиште јесте оно место о којем је староруски летописац Нестор писао: Одатле је кренула Руска земља... Управо овамо на северозапад Русије био је позван да влада легендарни Рјурик – оснивач прве династије руских монарха – Рјуриковича. Отелотворење догађаја од пре 1150 година био је меморијални знак Кнежевски камен, који је у оквиру прославе јубилеја рађања руске државнсоти поставили на Рјуриковом градишту.

Гигански камен нашао је руководилац новгородског Центра за археолошка истраживања Сергеј Тројановски. Камен тежак 37 тона, сиво-розикасте боје био је пронађен 80 километара северно од Великог Новгорода, рекао је за Глас Русије сам научник.

- Налазио се поред гробнице која је била раскопана 1990. године. Ово место се назива Мала Удраја. У тој гробници су били пронађени гробови богатих дружињика – мачеви довезени из Француске, сребрни украси, узде са сребрним навлакама. Помислили смо да би било добро да искористимо управо овај камен. Донео га је ледник из Скандинавије, тачније оданде одакле потиче Рјурик. Камен је огроман – дуг више од три и по метра, висок два и по метра и отприлике исте такве дебљине.

Пипремајужи терен на Рјуриковом градишту за леднички камен, археолози су пронашли 24 арапска новчића и мноштво скандинавских артефаката – украсе и део наоружања. На камену постављеном у знак сећања на Рјурика, угравиран је цитат из Радзивиловског летописа. Датиран 862. годином он саопштава да је дошао Рјурик на реку Волхов, где је почео сам да влада.

Рјуриковом градишту као колевци руске државности посвећена је изложба у новгородском Кремљу. Сви њени експонати су пронажени приликом ископавања ове древне кнежевске резиденије Русије. Археолошки проналасци из кнежевске некропоље имају огромну историјску вредност, подвлачи шеф одељења за равзој музејског комплекса Рјуриково градиште Новгородског-музеја Олга Собољева.

- Предмети су најразличитији, од златних и сребрних украса и печата којима су се потврђивали договори, па до врло занимљивих предмета од кости и сердалика. Укупно око сто предмета. Практично 80 одсто њих приказујемо први пут.

Јединствени су фрагменти представљених погребних кнежевских одора. Да узмемо исти тај оковратник кнежевске кошуље израђен у техници златовеза са сликом вознесења Александра Македонског. Овај сиже из древног епа Александрида, по речима Олге Собољеве, био је врло популаран у доба раног Средњег века код владара и војсковођа не само у Русији, већ и у Византији, Западној Европи и на муслиманском Истоку. Међу другим проналасцима археолога су ратнички оклопи, амајлије, коштани чешљеви, перле, престње, култни предмети и предмети за свакодневни живот.