Рикеров саветник жестоко критикује Унмик и Еулекс

Португалски генерал тврди да независност Косова води нестабилности Балкана

Највиши официр Унмика на Косову португалски бригадни генерал Раул Куња (56), жестоко је критиковао „некохеренцију” међународне мисије на Косову фокусирајући оштрицу својих опсервација на рачун припрема Европске уније да Еулекс „почне с радом” и закључак да начин на који ЕУ, на челу са високим званичником Хавијером Соланом, води процес независности Косова не доприноси стабилности Балкана, него обрнуто. „Шта је свих ових година Европска унија постигла на Косову на привредном пољу изузев што је приватизовала неколико предузећа и дала их у руке неколицини особа које имају спорну прошлост?”, упитао је Куња у разговору за италијански онлајн магазин „Осерваторио Балканико”.

Генерал Куња на сопствену дилему одговара: „Баш ништа!”. По његовом мишљењу, ситуација на Косову далеко је од „бриљантне”, јер је међународна заједница „инвестирала новац на најгори могући начин” не водећи рачуна о новцу: „ЕУ је на Косову до сада протраћила око четири милијарде евра. Од тога је 80 одсто отишло за саветодавне сврхе и разне инфрастуктурне пројекте, иако, практично, нисмо изградили никакве капацитете. Тај новац је употребљен јако лоше… Што значи да се 3,2 милијарде евра вратило тамо одакле је дошло, значи у џепове две или три државе које имају интерес да се затечено стање, какво је, не мења... Не може се прикривати да се унутар самог Унмика дешава много спорног, а кад говоримо о великој корупцији, она се одвија превасходно у привреди, а она је на Косову у надлежности ЕУ.”

Португалски генерал већ трећу годину главни је саветник шефа Унмикове мисије Јоахима Рикера, а пре тога је од 1991. године наовамо учествовао у различитим мисијама на Балкану. После 17 година службовања у регионуодлучио је да више не ћути о ономе чему је био сведок, а то су бројне грешке „западне међународне заједнице” у обезбеђивању независности и транзиције на Косову. Скептичан је у погледу оптимизма високог представника ЕУ Хавијера Солане. „Солана инсистира на тврдњи да независношћу Косова постављамо темељ трајној стабилности на Балкану, али начин на који се води тај процес – не води ка стабилности, већ у супротном смеру”, тврди генерал Куња за „Осерваторио Балканико”.

Иако није уобичајено да војна лица коментаришу потезе цивилних власти, а још мање да се мешају у политику, португалски генерал упозорава да су Уједињене нације, односно Унмик једина институција коју Срби признају на Косову, уз напомену да би по важећој резолуцији СБ УН 1244 Еулекс морао да делује унутар Унмика и успостављених структура полиције и правосуђа, док би функција међународног цивилног представника могла да пређе непосредно у руке вође Унмика, и додаје да би „такво решење било много више у складу са међународним правом”.

Осврнувши се на речи Карла Билта, шведског министра спољних послова, да ће „УН морати да остану на Косову као тампон између држава које признају независност Косова и држава које не признају независност Косова”, генерал Куња каже: „Не бих рекао да ће то бити тампон зона између тих држава, али зато то јесте једини легитимни ауторитет који признаје српска мањина, бар у оним подручјима где та мањина има у рукама практично сву извршну власт. Говорим о општинама у којима су градоначелници Срби и који не признају албанску власт. У тим подручјима је Унмик правни оквир за контролу тих председници општина и надзор њихових активности. Уколико тамо не би било Унмика, ти градоначелници би били председници аутономних влада унутар Косова, што ми се не чини логичним. Стога је господин Билт вероватно у праву, УН ће морати да остане бар у неким подручјима Косова толико времена док не дође до преноса власти који би био прихватљив и за српску мањину, за шта нећу рећи да је немогуће, него готово немогуће; или бар док једном ел дорадо Европске уније не постане стварност. То је начин на који би српска мањина можда на крају могла да прихвати присуство ЕУ. Али биће потребан приличан број година док се не догоди ЕУ ел дорадо, ако се икада деси.”