Почетна страница > Новости

Визе за партнере

Визе за партнере
02.10.2012. год.

Министарско заседање Сталног савета партнерства Русија-ЕУ за питања слободе, безбедности и правосуђа које се отвара 2. октобра на Кипру треба да помогне представницима обе земље да упореде часновнике уочи још важнијих заједничких форума. Реч је о састанку министара иностраних послова Русије и свих 27 земаља чланица ЕУ, заказаном за средину октобра у Луксембургу, као и о децембарском самиту Русија-ЕУ у Бриселу. Осим општих питања светске политике и економије, представници Русије и ЕУ размотриће на Кипру конкретни проблем билатералних односа – перспективе увођења безвизног режима. Ова тема спада у дуготрајне. Наставља је наш коментатор Петар Искендеров.

- Чинило би се, ЕУ треба само да поздрави укидање виза између Русије и ЕУ као најважније средство увећања сарадње у инвестиционој и другим областима. Ипак пракса сведочи о супротном. И на заседању на Кипру представници Русије и ЕУ намеравају само да размотре питање укидања виза за власнике службених пасоша. У незваничним развговорима чиновници и дипломате ЕУ наводе читав низ разлога у корист одбијања да се Русији пружи безвизни режим – од неслагања са политиком руских власти у области медија и правосуђа, до страхова пред најездом избеглица са Северног Кавказа. Ипак сва слична питања или никако нису везана за визни проблем, или могу да буду опертивно решена у пракси, као што је било учињено у погледу Албаније или Босне и Херцеговине.

Неспремност ЕУ да се одлучи на склапање основних споразума са Русијом, између осталог о прелаксу на безвизни режим, носи у себи још један аспекат. Реч је о наставку политике Запада у оном координатном систему који је био формиран још у време хладног рата. ЕУ и даље види у Москви пре свега геополитичког конкурента, а већ касније равноправног и повољног парнтера. Одражава се и то што већина земаља чаница ЕУ истовремено јесу чланице НАТО-а. Примедбе и антируске фобије појединих држава, посебно источноевропских, никуда нису нестале.

Пре неколико година Русија је предложила да се решавају постојећа питања на широј основи – путем формирања система европске безбеднсоти. То би омогућило не само да се активизира општеевропска сарадња и кључним проблемима континента – од виза до енергетике и одбране – истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.

- Дошло је време да се спроведе ревизија заповеди које садржи Закључни кат Саветовања о безбедности и сарадњи у Европи из 1975. у Хелсинкију. Потребно је проучити шта данас и даље чува актуалност, а шта је изгубило смисао и треба да буде замењено. Ја бих издвојила 4 правца европске безбендости. То је енергетска безбедност, хуманитарна безбедност, безбедност унутар европских граница и спољна безбедност. И у решавању ових проблема може да буде нађено место за све европске институције. Ипак за сада Запад насавља да делује у складу са претходним стереотипима, разматрајући Русију као свог конкурента. Отуда и нежеља да се договара о основним питањима на основу узајамних уступака и компромиса.

Ситацију која постоји тренутно у односима Русије и ЕУ отворено је окарактерисао ових дана руски министар иностраних послова Серегеј Лавров: у читавом низу праваца учестале су сметње, између осталог у раду на новим Базичном споразуму. По речима Лаврова, представници ЕУ веома желе да изнуде од Русије много више уступака у поређењу са оним о чему смо се договорили са ЕУ приликом ступања наше земље у СТО.



  • Извор
  • Голос России, © Коллаж: «Голос России» / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....


Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....


На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...


Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА