На прагу говорне апокалипсе

Тридесет европских језика може да нестане из употребе. Ову прогнозу дали су стручњаци мреже Мета-нет која обједињује 53 истраживачка центра из 33 земље. За све су криве бездушне машине - Интернет који није прилагођен за њихово распознавање. Ако се тако настави, подвлаче истраживачи, неким језицима прети „дигитални“ нестанак, што ће повући за собом и њихово коначно одумирање.

Прогноза се у првом реду тиче баскијског, келтског и каталонског језика. Не може се позавидивти ни дијалектима као што су фригулски и сардинијски – они несумњиво не могу да преживе на Интернету пошто нема софтвера који може да их препозна, анализира и правилно преводи.

Есхатолошке тенеденције у оваквим прогнозама нису нове. Појавом Интернета смрт су пророковали књигама и медијима, мада људи и даље читају не само у електронском виду. Већина људи даје предност реалном жкивоту, њима је све једно на ком језику комуницира на Интернету. Уз то, матерњи језик је у свакој земљи потврђен законодавно. Коначно, живот језика подржава свакодневна говорна култура – такве тачке гледишта придржава се професор, филолог Дмитриј Бак.

- Језик не живи на Интернету. Језик живи док представља језик свакодневне комуникације неке компактно насељене групе људи. Могу се чинити напори да језици буду и на Интернету, али најважније је осигурати комуникациону, инфорамциону, образовну и културну компоненту. Она може да подржава локално заједништво људи који говоре датим језиком. Већи део језика на Интернету је писмена фиксација усменог језика, зато не видим никакве проблеме у том погледу. Језик постоји осим Интернета у усменом и писаном облику, ако се на њему обавља промет докумената, пишу научне књиге и постоји књижевност.

Интернет не може да допринесе умирању језика, пошто он не постоји свугде. Глобалну мрежу у свету користи око трећине становника. тачније 32,7%. И то доводи у сумњу прогнозу Мета-нет. Па и сами Интернет провајдери су заинтересовани за то да у мрежи буде што више сервиса неопходних корисницима, између осталог језичких. Такве тачке гледишта се придржава и медијски експерт, члан Друштвене коморе РФ Антон Коробков-Земљански.

- Не слажем се са тим да језици могу да умру. Зато што се на Интернету појавило много преводилачких сервиса. На пример гугл преводилац, који преводи за разних језика текстове у режиму реалног времена. Пројекти за очување језика народа Русије постоје и код компаније Јандекс. Ако потоји књижевност на неком језику, она ће пре или касније доспети на Интернет. А то значи да не може да нестане без трага.

Тако да је говорна апокалипса, без обзира на застрашивања, мало вероватна. Очигледно аутори истраживања из Мета-нет желе да добију грант за разраду компјутерских програма очувања језика. Само биће им тешко да напишу таквав софтвер. Јер по подацима Француске Академије наука, савремено човечанство говори скоро на 3000 језика. Већина људи, било да су Каталонци, Баски или Исланђани, знају енглески као језик међународне комуникације. Управо на њему разговарају на Интернету.