ЕУ: збијање редова или дезинтеграција?

Самит групе пријатеља политике интеграције ЕУ који је одржан у петак у Братислави, окупио је под совјим кровом све главне актере финансијске кризе у ЕУ – од председника Европске комисије Жозеа Мануела Барозуа до лидера проблематичих земаља на челу са Грчком, Португалијом и Шпанијом. Најављени формат дискусије не претпоставља усвајање детаљних одлука. Ипак данас је било која манефестација на дневном реду ЕУ осуђена на повећану пажњу, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Дати термин био је званично уведен у промет крајем 80-их година – на таласу плишаних револуција и осталих формацијских промена у земљама Централне и Источне Европе. Циљ политике интеграције јесте формирање јединственог интеграционог комплекса, спој општих интереса са интересима територије, подржавање заинтересованости држава чланица за учешће у интерграционим плановима и укључивање суседних земаља у њих.

Пошто је у састав ЕУ 2004. ушло десет земаља одједном, претежно Централне и Источне Европе, лидери последњих су почели активно да користе Политику интеграције за изнуђивање финансијских средстава.

Тако Литванија традиционално ставља пред Европску комисију питање финансирања затварања Игналинске нуклеарне цетнрале из фондова ЕУ. Друге земље су забринуте недовољним по њиховом мишљењу, издвајањем средстава за разраду технологија уштеде енергије или развој аграрног сектора. Осим тога, земље чланице Политике интеграције позивају Европску комисију да одустане од смањења финансирања свих програма, планираних за 2014-20. годину.

И ево резултата – у региону Центалне и Источне Европе све јаче се чују гласови европских скептика. Њих је озвучио домаћин актуалног братиславског састанка премијера Словачке Роберт Фицо. У интервјуу за националну телевизију он је без заобилажења ставио до знања да не види могућност да се сачува зона евра у актуалном виду: Мислим да ће наступити дан када ће постати очигледно: неке земље нису у стању да поштују сопствене обавезе у погледу косолидације буџета. Тада ће једна или две земље престати да буду чланице зоне евра – додао је Фицо, прецизиравши да ће координирани излаз из зоне евра бити потребан између осталог Грчкој.

Имена других кандидата за излазак из зоне евра словачки премијер није прецизирао. Ипак у штабу ЕУ расту бојазни поводом тога да у њих може да уђе Шпанија. Коментар шефа катедре за европску интеграцију МГИМО МИП Русије Олге Буторине.

Ситуација у Шпанији је постала главобоља за ЕУ у целини и евроспку Централну банку између осталог још на лето 2011. године. Већ тада земља се нашла на ивици да се обрати европском инструменту финансијске стабилизације. Не треба заборавити да је управо ситуација у Шпанији врло важна за будућност чиваве зоне евра. Ако се ова земља обрати за помоћ фонду финансијске стаблизације ЕУ, поверење према јединственој европској валути на међународним тржиштима ће неизбежно пасти.

Дошли смо до таквог стадијума на којем су сва лака решења нестала – тако је врло песимистично предствио актуалну ситуацију око Грчке и других проблематичних земаља зоне евра експерт за економске проблеме Европе у лондонској компанији Капитал Економикс Бен Меј. Жозе Мануел Барозу и други учесници актуалног форума у Братислави треба или да оповргну ово тврђење, или да предложе сопствена сложена решења.