Беспилотне летелице: опрезне наде

Беспилотне летелице (БЛ) многи су већ прогласили скоро за главно оружје савремених ратова. Русија, која је 1990-2000-их година заостајала у развоју ове технике данас сустиже водеће земље света. Улогу беспилотних летелица у војсци је тешко оценити по заслузи, али прекомерне наде могу се претворити у разочарење.

Прво упознавање

Могућност да се погоди непријатељ са што је могуће веће удаљености, и да се притом остане нерањив, могућност да се распрши неодређеност слике изнад бојног поља – многима се чинило (и чини се) да су беспилотне летелице шанса за остварење ових вековних тежњи војсковођа.

Цена и могућности апарата ове класе непрекидно расту, а за водеће западне армије велики парк БЛ је постао визит карта. У руској армији је избор апарата донедавно био мали.

Истовремено, информације о куповини и борбеној примени западних беспилотних летелица приморале су војно руководство РФ да обрати пажњу на недовољан развој ове области у земљи. Притом, информациони фон у вези с овом темом доводи до прекомерних очекивања у погледу могућности ових апарата.

Очекивања и реалност

Не треба негирати могућности БЛ. Њихова појава је заиста донела револуционарне промене у организацији борбених дејстава, нагло смањивши привремени јаз између откривања и погађања циља. За ударне апарате који могу да носе наоружање овај јаз се смањује на свега неколико секунди. У овом смањивању се састоји главни адут савремених армија Запада, које су у стању да погоде откривене циљеве пре него што противник који није навикао на нагло повећање брзине размене информација стигне да реагује.

Уједно, активан развој апарата тактичког ланца представља потенцијалну Ахилову пету развијених армија. Опасност се може састојати у томе што развијене војске, које користе БЛ до сада нису наилазиле на противника који поседује модерну апаратуру за радиоелектронску борбу. У случају да противник успе да поремети везу између БЛ и командних центара последице могу бити крајње озбиљне. Практично, бригада, дивизија или чак читава група војске, која користи беспилотне летелице, лишава се огромног броја информација с бојног поља.

Руско искуство

Поред свих потенцијалних опасности прекомерног коришћења БЛ, њих треба имати. Нажалост, руска војска беспилотне летелице не користи ни из далека тако активно као остале земље. О могућностима САД или Израела, који користе БЛ за кориговање артиљеријских и авионских удара и за уништавање прецизно одређених циљева уз помоћ сопственог наоружања, наши војници засад могу само да сањају.

Обнављање финансирања није довело до брзих резултата – први апарати нове генерације руских производа нису оправдали наде. Излаз је пронађен у куповини БЛ у Израелу ради упознавања с технологијом и принципима коришћења ових система. Ово је довело до појаве машина које су у стању да издрже војна испитивања и које се потенцијално могу користити у серијској производњи.

Конкуренција у овој области, имајући у виду тако јаке недржавне играче као што је петербуршки „Транзас“ може да уведе Русију у водећу групу земаља-произвођача БЛ. Питање је времена које је потребно за стицање искуства и у томе да ли постоје наруџбине на домаћем тржишту. Уосталом, без обзира на сва питања у вези с овом категоријом летелица, њихове могућности су потребне руској војсци у локалним конфликтима. И руководство војног надлештва, као прво, то схвата, а као друго, располаже довољним средствима.

Илија Крамник,