Да ли је Црна Гора спремна за европски талас промена?

Парламентарни избори ће бити одржани у Црној Гори ове недеље. Значајне политичке снаге ове земље обједињава само тежња ка ступању у ЕУ и намера да сарађују са свим светским економским центрима, између осталог са Русијом. А по другим тачкама странке и коалиције се потпуно разилазе.

У земљи са нешто више од пола милиона становника, постоје и конзервативци из Деморатског фронта, србско-црногорски унионисти из Социјалистичке народне партије Црне Горе, суверенисте из Позитивне Црне Горе и, коначно најутицајнија коалиција Европска Црна Гора, у којој назив владајуће странке говори сам по себи – Деморатска странка социјалиста.

Ова четири политичка субјекта, судећи по социјалним анкетирањима, поделиће између себе већину посланичких мандата. Фаворит је ДПС Мила Ђукановића, који је у овом или оном облику био на челу земе већ 20 година и тек 2010. предао је кормило младом премијеру Игору Лукшићу, који поред Ђукановића све једно изгледа пре као техничка фигура. Земља је иступила из конфедерације са Србијом 2006. године после врло крхке предности на референдуму, и управо Ђукановић и њему блиски политички кругови су творци независне Црне Горе. Њихове примедбе према опозицији су покушаји поткопавања суверенитета земље, која је у последње време иступила међу лидере евроинтеграције на Балкану и чак у јеку кризе у ЕУ очувала макроекономску стабилност, објаснио је за Глас Русије секретар за штампу Демократске партије социјалиста Часлав Вешовић.

- Данашња црногорска опозиција је иста она која је и пре 6 година била против обнове црногорске независности, а која је и данас задржала сличну политику. Недавно су експлицитно покушали да зауставе нашу европску интеграцију, убеђујућу њихове саговорнике из земаља чланица ЕУ да нисмо спремни и да не заслужујемо почетак преговора са ЕУ. Даље у њиховом предизборном програму је наглашено да се залажу за измену државних симбола. Поједини представници опозиције су јавно признали да не навијају за наше репрезентације у спортским дуелима против Србије и док је год таква опозиција, она не може штити државне интересе и тековине црногорске независности.

Опозициони Демократски фронт, са своје стране, каже да су промене неопходне. На пример, у земљи је отворено србско питање: Црна Гора је једина европска држава у којој језик којим говори скоро 50% становника није званични. У интервјуу за Глас Русије представник Деморатског фронта Горан Даниловић карактерише државни систем као „контролисану демократију“ и истиче да је актуална власт искористила већ читав кредит поверења:

- Највећа препрека Црне Горе на путу у ЕУ је  спрега досадашње извршне власти и организованог криминала. Уосталом, то нам замера Европа, иста она на чија врата куцамо и желимо бити њен члан. Рекли су нам да владавина права и борба против организованог криминала и корупције морају бити издигнути на највећи ниво. Ми смо на специфичан начин приступили преговорима са Европском Унијом. Једини смо кренули од програма 23 и 24, која су суштински важна за ове области о којима сам говорио. Што ће рећи да Европа одавно примећује како ми имамо проблем и то велики проблем са организованим криминалом и корупцијом, а то имају само земље које имају спрегу организованог криминала и корупције са врховима извршне власти. Јер уколико постоји воља код државе и уколико држава је спремна да брани себе, не постоји тај организовани криминал који може да јој се одупре.

Још једно питање за дискусију, овог пута спољне политике Црне Горе, јесте ступање у Северноатлантску алијансу. Владајућа ДПС се поноси достигнућима у тој области и изјављује да ће 2013. земља ући у НАТО. Опозиција сматра да одлуку о ступању у Алијансу треба да доносе искључиво грађани Црне Горе, и како би се сачували добри односи са Западом, као и са Истоком, треба сачувати војну неутралност. Са своје стране лидер Позитивне Црне Горе Дарко Пајовић у интервјуу за Глас Русије изразио је мишљење да је НАТО врло рационални пут у будућност, када је реч о војним савезима и односима са државама које чине ову алијансу.

- Добро, није никаква тајна да један значајан број грађана Црне Горе има мање или више негативан однос према евроатлантским интеграцијама. Странка на чијем сам челу се залаже за евроатлантске интеграције. Да ли кроз неку Скупштину или евентуално на референдуму то је ствар већ политичке одлуке и ја бих то оставио времену пред нама. У сваком случају, треба још увек потрошити јако много времена на додатно пружање информација грађанима о добрим стварима, али зашто да не и оним другим које нису добре. И, наравно на бази рационалности одређених параметара донети коначну одлуку уз, колико је то могуће, искључивање нечега што се зове осећај, који због познатог бомбардовања бивше државе СРЈ 1999. и није баш на неком високом нивоу макар када су у питању грађани Црне Горе.

Да ли ће европски талас промена захватити туристички кутак релативне стабилности на Балкану, где, ипак, није све глатко са стандардом и пословном климом, сазнаћемо после 14. октобра.