Криза-2008: рецидив без панике

Динамични опоравак светске економије се не очекује. Радосне перспективе су умазане неодређеношћу. То је у суштини главно што је рекла директор Међународног монтераног фонда Кристин Лагард уочи отварања годшње седнице руководства ММФ и Светске банке у Токију. По оценама учесника манифестације, извешај ММФ о текућем стању свестске економије садржи песимистичке закључке за тако кључне регионе као што су САД и Европа. Истовремено Експерти нису склони да говоре о скором и неизбежном рецидиву светске кризе 2008. гдоине, мада је таква вероватноћа врло велика.
Није тешко претпоставити да руководиоци ММФ и Светске банке, као и већина нормалних људи, не могу да се одвоје од предосећања нових глобалних непријатности. Тим пре што неки закључци аналитичара, очигледно, указују на могућност понављања околности више силе по узору на 2008. годину.

На пример, 2010. године у САД из реалне економије било је у суштини укључено 715 билона долара, израчунао је економиста и аутор књиге Друштво капиталиста Едуард Калас. Овај новац је био и промету и у промету је до сада искључиво на тржишту секундарних финансијских инструмената - деривата – који престављају својеврсни финансијски рулет. Невоља је у томе што ако су до сада на том тржишту играли углавном приватни инвеститори и инвестиционе компаније, сада на деривативе излазе банке, стављајући на удар сопствене капитале. У интервјуу за Глас Русије Едуард Калас је објаснио: Ако комерцијалне банке не би учествовале у тој игри, њен резултат би дирао само оне поједине људе или организације које ту играју. Али то је постало системски проблем: у случају неуспеха, губитка, рални новац се просто изводи из њихове економије. А он би могао да оде на инвестиције у образовни систем, на ремонт путева, у изградњу, у виталне сфере. За сада је ситауција у економији више или мање стабилна, људи улажу средства у финансијски облак и новац не одлази даље од џепова. Али пошто су у то увучене банке које ће морати да управљају и реалним и фиктивним доларима, ситуација је жалосна.

Људи или банке увучене у ову игру праве новац између себе, сматра Едуард Калс. Финансијски сектор је болестан, његови учесници нису узели у обзир искуство из 2008. године, већ су напротив погоршали фаталне грешке.

Рецидив кризе 2008. године сасвим је могућ, али наредних година то се највероватније неће десити, претпоставио је у интервјуу за Глас Русије директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин.

- Криза 2008. године је била криза америчког хипотекарног система и пирамиде деривата, коју је у значајној мери он разорио. Криза Јужне Европе био је други талас кризе, већ је јасно да ова криза неће изазвати ни крах евра, ни зоне евра, ни ЕУ, ни света у целини. Зато сада, ја мсилим, треба пажљиво мислити шта се дешава у Кини. зато што за неколико година раст кинеске економије може да падне још више. И када овај раст достигне рецимо 5%, у самој Кини ће започети озбиљне, сложене тенденције које ће ударити по читавом свету зато што данас Кина као држи на својим плећима сву светску привреду. Тако би ја за сада гледао на Кину.

Догађаји из 2008. су били у значајној мери неочекивани, зато буквално сви кога су се они тицали деловали су превише емоционално, подсетио је у интервјуу за Глас Русије директор групе компанија АЛОР Сергеј Хестанов.

- Сада сама чињеница да о кризи много говоре, разговори се практично не прекидају од 2008. године, а ова ситауција хотимице или не припрема економске субјекте за могуће погоршање економских услова. Зато највероватније извесно успоравање економије ће још постојати, али оно неће имати тако оштар и панични карактер као што је то било 2008. Зато што већина економских субјеката, било да су то грађани, било да су то предузећа, очекују кризу и зато се боље за њу припремају.

Другим речима, сама по себи стална опасност од кризе у извесној мери чува економију од наглих околности више силе. Друго је питање што је новац и роба супстанца сасвим реална, и када у условима кризе буде у дефициту, то никога не може да обрадује.