Да ли ће Србија постати посматрач у ОДКБ-у?

Приликом недавног боравка у Београду, председник високог савета Јединствене Русије Борис Гризлов је рекао да је Русија оријентисана на изградњу стратешког партнерства са Србијом, и да у томе, између осталог, важну улогу треба да игра сарадња између наша два парламента. Притом је поменуо да би тој сарадњи у пуној мери допринела позитивна одлука Народне Скупштине Србије на позив Државне Думе Русије - да Србија стекне статус посматрача у Парламентарној скупштини ОДКБ-а. Дакле, шта се може очекивати поводом позива да Србија постане посматрач у ОДКБ-у, и да ли се то коси са државним ставом о војној неутралности Србије?

Као што је познато, Народна скупштина Републике Србије је 27. децембра 2007. године Декларацијом о војној неутралности Србије прогласила неутралност у односу на све постојеће војне савезе. Министар одбране и потпредседник владе је додатно поновио да Србија остаје војно неутрална јер је то став српске скупштине који ће и убудуће сигурно бити поштован. Такође је додао да ће Србија, поред одлуке да неће приступати војним савезима, настојати да искористи расположиве механизме програма "Партнерство за мир".

Своје мишљење су у више наврата изразили и поједини аналитичари, када су закључили да Србија мора успоставити еквидистанцу, односно истовремено да буде члан и Партнерства за мир и посматрач у парламентарној скупштини ОДКБ-а, уколико жели да се држи политике неутралности. Код њих преовладава мишљење да неутралност Србије не би била угрожена статусом посматрача у ОДКБ-у и чланством у Партнерству за мир.

ОДКБ, односно Организација договора о колективној безбедности је настала 2002. године и тренутно има шест земаља чланица - Јерменију, Белорусију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан, а циљеви због којих је та организација основана су, поред заштите територијално-економског простора земаља учесница, и супротстављање међународном тероризму, борба против трговине наркотицима, нелегалних миграција, транснационалног организованог криминала, као и колективно реаговање на ванредне ситуације и хуманитарне катастрофе, те борба против претњи у информатичкој сфери и криминала у кибернетичком простору.

Иначе, Генерална скупштина Уједињених нација је 2004. године донела резолуцију о додељивању Организацији договора о колективној безбедности статуса посматрача у Уједињеним нацијама, а што се тиче сарадње са сличним организацијама у свету, званичници ОДКБ-а су изразили спремност да са НАТО-ом сарађују по питањима спречавања трговине наркотицима из Авганистана. За ОДКБ је занимљива и чињеница да тај војно-политички савез до сада ни једном није учествовао у било каквим војним операцијама, већ све проблеме са којима се суочава покушава да реши мирним путем у складу са својим статутом.

Дакле, у Србији је војна неутралност презентована као најбољи начин за очување сопственог интегритета и суверенитета, и то ће очигледно остати константа државне политике и у будућности, с обзиром да је она проглашена резолуцијом Народне Скупштине. Међутим, многи сматрају да војна неутралност не искључује могућност сарадње са другим земљама и организацијама, него да сасвим супротно, таква свестрана кооперација подржава линију неутралности.

У том контексту остаје да се види каква ће бити реакција србског парламента на позив који му је упутила руска Дума, да у својству посматрача убудуће присуствује раду Парламентарне скупштине ОДКБ-а. У том случају би била остварена сарадња и са том организацијом, за коју је руски председник Путин недавно изјавио да је постала делотворан инструмент подршке колективној безбедности у зони своје одговорности, уз убеђење да ће њена улога у свету јачати.

Ратко Паић,