Слатки сируп плагијата

У слтаки сируп плагијата улепио се изгледа још један немачки политичар, члан кабинета и најближа сарадница канцелара Ангеле Меркел – Анет Шаван. Министра просвете Немачке оптужили су за крађу туђих мисли приликом писања дисертације на Дизелдорфшком универзитету још 80-их година.

Научни савет високошколске установе већ је добио документа и треба наредне недеље да донесе одлуку о судбини докторске дисертације госпође Шаван. Треба, истина, прецизирати да је оптужују не за чисту интелектуалну крађу, већ за слободну компилацију цитата. Од њих је понекад тешко свхатити да ли она износи своје мисли или туђе. Што је такође лаки облик плагијата.

Ипак, канцелару Немачке Ангели Меркел због тога није много лакше. Ова прича је посебно непријатна зато што наредне године предстоје избори за немачки парламент. За време мандата Меркел већ 10 немачких политичара било је ухваћено у копирању. то је управо онај случај када квантитет прелази у квалитет. Прошле године за Меркел је већ био непријатан случај Цу Гутенберга. Министар одбране Карл-Теодор Цу Гутемберг, како се испоставило, преписао је више од половине своје дисертације од 475 страна. Морао је да да оставку.

На чињеницу да читава прича мирише на предизборне, чисто политичке мотиве, скреће пажњу руководилац руског Центра за немачка истраживања Европског института РАН Владислав Белов.

- Што се тиче госпође Шаван, мени се чини да је ствар већ из области модних трендова у лову на вештице. Постоји неколико дисетрација и неколико политичара које су ухватили у плагијату, значи треба тражити друге. Штампа, ловци на сензације, одлучили су да је Шван одговарајући објекат. Мада је дисертација била написана одавно и приписују јој не толико плагијат, колико компилацију.

Руководилац руског Института за развој слободе информисања Иван Павлов каже да с појавом Интернета, зло копирања претворило се у нешто универзално.

- Мислим да је то делимично резултат развоја информационих технологија. Сада су једноставно почели више да примећују како људи преписију. Против ове појаве могуће је борити се само отвореношћу. Направити базу података свих дисертација у отвореном доступу. И ако буде било могуће да се лако провери да ли је човек преписивао или не, његова одбрана може и да се не призна.

Листови Немачке, полазећи од случаја Шван сетили су се да се и сама Ангела Меркел још за време предизборне кампање 2005. године „увукла у туђу главу“. У финалу телевизијских дебата са тадашњим канцеларом Шредером она је од речи до речи поновила фразу Роналда Регана, само је Америку заменила Немачком. Реган је овом фразом победио Џимија Картера за време телевизијских дебата 1980. године.

Између осталог, такав политички плагијат у наше време одавно више није грех, већ нешто сасвим стабилно и широко примењиво. Ко све није примењивао такве методе. Потпредседник САД Џозеф Бајден у предизборној кампањи 2008. изговарао је говоре који су били копија говора енглеских политичара од пре 10 година. Џорџ Буш млађи у својој књизи Десижн Поинтс користио је примере из крига америчких новинара и бившег секретара за штампу Беле куће. Међу најсвежијим случајевима: за академски плагијат оптужен је премијер Руму није Виктор Понта. На пролеће ове године, после сличног скандала, понео је оставку предесдник Мађарске Пал Шмит.