Курс никуда

Пролећно заседање Европског парламента које се је отварило у понедељак у Стразбуру прети да се претвори у гласни скандал. Комитет за међународне послове инсистира на усвајању резолуције о санцкиајма против Русије поводом случаја Магнитског: увођењу списка руских чиновника којима се забрањује улазак и чији се рачуни у банкама замрзавају.

Раније овог месеца антируска галама била је подигнута на Парламентарној скупштини ОЕБС-а – стиче се утисак да су европске организације заузеле свесни курс на заоштравање односа са Москвом, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Уочи актуелног заседања Европског парламента стални представник Русије у ЕУ Владимри Чижов још једном је напоменуо посланицима о суштини такозваног случаја Магнитсог – контролора британског фонда Ермитаж Капитал, који је преминуо у соби за интензивну негу болнице истражног затвора у новембру 2009. године. Према подацима руске истраге, Магнитском није било одређено благовремено лечење и није била одређена терапија када се нагло погоршало његово здравствено стање.

Владимир Чижов је подвукао да у русији постоје два сасвим различита судска процеса, која не треба мешати – то је случај Ермитаж Капитал (између осталог поводом случаја за избегавање пореза) и смрт Сергеја Магнитског у истражном затвору. Поводом случаја фирме Ермитаж Капитал, где је радио Магнитски, суди се руководиоцу ове компаније, господину браудеру. То да господин Браудер троши сада приличан преосали новац и значајне напре за подгревање ове теме – то је потврђена чињеница. Други процес, и сасвим одвојен, јесте случај погибије Сергеја Магнитског у истражном затвору, подсетио је руски дипломата. Истрага ових случајева се наставља и усвајање било каквих политичких одлука је нескривено мешање у националне правне процедуре.

Али корен догађаја је очигледно дубљи. Тренутно читава ЕУ се нашла као талац сложених геополитичких померања, и зато пооштравање њеног става поводом Русије делује као покушај не само да се одигра на антируску карту, већ и да се организује глобално ценкање са Москвом о таквим важним питањима као што је притисак на Сирију и Иран. У тим условима притиска на Русију поводом случаја Магнитског може да има за циљ да се од ње постигну антиасадовски или антиирански уступци. Тим пре што су управо последњих недеља САД и западноевроспке земље предузеле нове напоре на збијању редова коалиције уз учешће Турске, која има за циљ свргавање председника Сирије Башара Асада и носи врло сумњиви карактер са тачке гледишта демократије – подсетио је у разговору за Глас Русије директор руског Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

- Тренутно би очигледно требало рачунати не на војно свргавање владе Башара Асада, и не на убеђења Русије о томе да она треба да пристане на сличну смену. Потребно је подржавати демократске вредности које сама ЕУ пропагира на све стране. Ако се Брисел заиста залаже за проширење демократије по читавом свету, сасвим је нејасно зашто они не подржавају прилично демократски нови устав који је већ утврдио председник Асад. Сличан корак у погрешном правцу су и покушаји ЕУ да на северу Сирије уз учешће Турске направе полигон за страну интервенцију. Представници Запада покушавају фактички да подстакну Турску на оружану агресију против Сирије. Такви покушаји су крајње опасни. Они могу да доведу не само до избијања конфликта између сиријске у турске амрије, већ и до конфликта који носи регионални карактер. Јасно је да Русија не намерава да подржава сличан сценарио, без обзира на сав притисак ЕУ.

Ипак у данашњој ЕУ у целини и међу посланицима Европског парламента између осталог, изгледа дипломатски и заиста демократски прилази нису чести. За разлику од ситног свођења измишљених историјских рачуна или разраде тренутних геополитичких комбинација.