УДАР на „Регионе“ и друга питања украјинских избора

У недељу Украјина бира нови састав парламента, и мислимо да не треба да објаснимо зашто овај догађај пажљиво прати Русија. Осим тога, избори су код руских суседа последњих година увек протицали узбудљиво. Сетимо се само једног врло индикативног вица – стране никако не могу да постигну компромис: Јушченко је решио да води преговоре иза затворених врата, а Јанукович иза отворених. Морали су да поставе кружна врата.

Правде ради треба рећи да се од тих далеких наранџастих времена много тога изменило. Бивши председник Виктор Јушченко већ одавно није међу главним политичким посленицима Украјине, Виктор Јанукович је напротив на челу државе, а његова странка Партија региона је фаворит предизборне трке. Ипак, и странка власти има достојне конкуренте, шта више, за саму странку има питања. О свему томе ћемо говорити за округлим столом, са замеником директора Центра за украјинистику и белорусистику историјског факултета Московског државног универзитета Ломоносов, чланом савета за међунационалне односе при председнику РФ Богданом Беспаљком и Драганом Станојевићем, председником међународне асоцијације Уједињена србска дијаспора Евроазије са седиштем у Кијеву.

Да почнемо УДАР-ом (Украјинска демократска алијанса за реформе) боксера Виталија Кличка, човека познатог у свету, нека нам опросте власти земље, мал те не више него читав украјински политички естаблишмент заједно. До данас тешко је схватити да ли је њгова странка џокер или сила која привлачи бираче на рачун новине и харизме лидера, или инструмент уз помоћ којег се могу одвући гласови?

Богдан Беспаљко: Мислим да Удар представља све наведено. Са једне стране, партија је очигледно формирана као опозициона, и уз одређене наде „региона“ да ће одвући гласове главне опозиционе странке Баткившчина. Бирачи су сада веома уморни од политичког живота уопште, и УДАР је мало уздрмао бирачко тело, између осталог тешко да ће апатија Украјинаца бити потпуно превладана. За мене је очигледно ослањање Кличкове странке на националистички оријентисане бираче, можда не у тој мери као што то чини удружење Слобода, чији лидер себе одређује као радикалног украјинског националисту и прилично успешно епатира. За УДАР је карактеристичан украјински национални дискурс: без обзира на то што је сам Кличко, баш као и његов брат, асполутно рускофонски оријентисан, он је активно иступао против закона о језику који у ствари никакве посебне статусне предности руском језику није давао. Ипак, то је био један од стартних елемената његових програма. Тако да бих рекао да је странка Кличка странка рускофонских украјинских националиста.

Драган Станојевић: Морам рећи да је „Удар“ боксера Кличка самостална политичка снага, нова снага на украјинској политичкој сцени. Међутим, у њеним редовима је доста старих, познатих политичара. Између њих имамо и неколико врло необичних, према којима се неједнозначно односе. Мислим да ће већи део представника партије „Удар“ Кличка, који ће бити у новом сазиву парламента, ипак на крају крајева гласати солидарно са „Партијом региона“. Зато што већина тих нових посланика- они су представници бизниса и мислим да је ипак њихов циљ очување или умножавање својих бизнис капацитета. Ипак, морам рећи да овде иде кампања- „једно је бити боксер у рингу, друго је водити државу“. Међутим, Кличко је већ доказао у Кијеву да има одређена знања, одређене људе који могу да делују. Али, када гледамо њихов списак, видимо да ту има доста питања: да ли је то нова политичка сила или је то нова бизнис структура.

Могу ли избори у Украјини бити проглашени недемократским и чиме то прети земљи? Лидер Баткивштине Арсениј Јацењук сматра да ће то довести до обуставе процеса зближавања са ЕУ и мал те не до изолације Украјине? 

Богдан Беспаљко: Тешко. лидер Баткивштине чини оно што мора. Он плаши, а нама није страшно, зато што Јацењук није сам по себи страшан. Виталиј Кличко бар може да сломи вилицу, а Арсениј Јацењук просто покушава да заплаши бираче да ће у датој ситуацији морати да се иде на нови Мајдан, од чега је народ већ уморан. Не мислим да ће се ЕУ одлучити на тако обзиљне кораке како би пореметила политичко консензус у Украјине. За јаке геополитичке факторе много је једноставније договорити се са победником, или да се он договори са другим учесницима процеса, како би на крају крајева могао да се води разговор са ЕУ о ономи питањима која су за њу важна. А за ЕУ су важна пре свега питања везана за економију, енергенте. Нико неће озбиљно дестабилизовати ситауцију у Украјини, не жели и неће имати за то довољне ресурсе, како се мени чини. Када би Запад желео да нокаутира Партију региона, он би одавно покренуо тај процес. У ствари актуалне власти немају озбиљне конкуренте: Тимошенко се налази у политичкој коми, Јацењук је нескривено слаб политичар, Кличко се гура на власт, али он је свестан да довољне ресурсе да пољуља положај владајуће елите нема: њему је једноставније да се договори и заузме одговарајућу нишу. Комуниста Симоњенко ће бити срећан због тога што ће доћи у парламент, добијаће добру плату, исто као и 18-20 сарадника. А сви остали ће им завидети. Како би се организовао Мајдан није довољан џак пара. Потребан је неки јак политички фактор, он мора да има подршку становништва, низ невладиних организација, које ће спроводити одређену информациону политику, али сада ја то не видим.

Драган Станојевић: Што се тиче признавања резултата избора у Украјини, то је једна од технологија, коју ми знамо, коју примењују неке западне силе. Тај процес у принципу у Украјини је започет још пре неколико месеци по неким мојим посматрањима, а и посматрањима неких експерата, који се баве том тематиком. Ми смо видели аналогну ситуацију и у Москви, односно у Русији после председничких и парламентарних избора. Наравно, постоји велика разлика. Оно што је било покушано у Москви је једна јако слаба опозиција за разлику од украјинске која има реалан ауторитет и реалан утицај на народ . И ако је још потпомогнута западним центрима утицаја, ови избори покушавају већ данас да представе у негативном контексту па ће највероватније у зависности од њихових резултата бити и адекватне реакције. Мислим да су то углавном те државе евроатлантског региона, који само у стварности условљавају данашњу украјинску власт. Мислим да ће тешко бити речи о неком објективном раду посматрача и посматрачке мисије. Међутим, већ десет година Украјина разговара са Европском Унијом. Мислим да нису достигли неких битних резултата, а мислим и да неће достићи, па чак и независно од резултата ових избора.

Да ли постоје у Украјини политичке снаге које се залажу за ступање у царински савез са Русијом, и који је њихов потенцијал? 

Богдан Беспаљко:  У ствари, неки га декларативно подржавају, иста та комунистичка партија, али то се све налази на нивоу имитације политичког процеса. Исти ти комунисти не рачунају да ће им поћи за руком да то постигну, исто као и државни статус за руски језик. УДАР и Баткивштина, наравно, биће против Царинског савеза – они декларишу тежњу у супротну страну. Све што је пошло за руком да се постигне од Партије региона, партије бизнис-елите и прагматичара, то је да ће Украјина сарађивати са Царинским савезом, као и са ЕУ, али при томе неће одустајати од тежње да ступи у зону слободне трговине са ЕУ. То је све ниво реторике и не више, зато што како реално можете да будете зона слободне трговине ЕУ и некако да улазите, да сарађујете са Царинским савезом. То је сасвим нејасно. Ову реторику треба прихватити као покушај деловања на бираче или умириватња спољних фактгора, за које је, наравно, поступак важнији од рећи.

Драган Станојевић: Ја сам учествовао на неколико тих округлих столова, конференција, где се питање тицало Царинске уније са Русијом, и укључивање Украјине, и тако даље. Знам неколико експерата између којих је и господин Валериј Мунтјан, који је један од највећих економских експерата, који је математички показивао колико је исплатива Украјини сарадња са Царинском унијом, и тако даље. Међутим, пошто је то врло комплексно питање, политичке елите ове државе немају јасан став по том питању.

Посету Виктора Јануковича Москви, одржана у последњој недељи пред изборе, многи су схватили као покушај Партије региона да добије подршку Русије, а уједно да покаже својим бирачима ко је гарант лојалне политике према Москви. 

Богдан Беспаљко: Мислим да је господин Виктор Јанукович дошао ради одређених консултација са руском елитом, како би добио од њих подршку. Сва ова разматрања политичких питања се воде прећутно, тако да тешко да ћемо сазнати детаље. У сваком случају за Украјину Русија је врло важна и она у извесној мери зависи од ње. Али у супротно је такође јасно, зато питања везана за болне тачке по правилу се не декларишу. Што се тиче гаранта проруске политике, такво мишљење је постојало раније, сада већ обични грађанин има јасну преставу да је партија региона управо украјинска партија, то је партија украјинске буржоазије која уз то није тако радикално-националистичка, као друге, које су раније биле на власти. У својој већини рускофонски југоисток Украјине ће наравно гласати за Партију региона, у значајној мери зато што више нема за кога да гласа. Може наравно за националистичку Слободу, која ће минирати политичке процесе, али мислим да тешко да неко жели да заврши живот самоубиством.

Драган Станојевић: Да, наравно да је то био покушај управо доказивања да „Партија региона“ има добру сарадњу и да је она та која ће обезбедити интерес тог дела народа који је опредељен према сарадњи са Русијом. Међутим, знајући, коментаре и мишљења баш тих проруских снага које се налазе у Украјини, могу да кажем да они не верују много тим састанцима, јер кажу да је прошло доста времена и да је ова влада могла да покаже много боље резултате, почев од проблема са језиком, па и многих других проблема.

И што је најважније када смо већ дотакли ту тему: ко је фаворит парламентарних избора у Украјини. 

Богдан Беспаљко:  По оним прогнозама које дају неки експерти, УДАР може да добије 20%. Не мислим да ће успех УДАР-а бити тако велик, али мандата ће Кличко добити вероватно више него Баткившчина. Такође мислим да ће проћи Комунистичка партија Украјине, али то је већ на ивици пролазности, и могуће је да ће то бити последњи њен поход на Парламент: комунисти су веома пострадали од скандала везаних за њиховог лидера, и мада су подржавали руски језик и водили полемику против олигарха, за многе је већ очигледно да је то одређени бизнис-пројекат, опозиција која не одражава тежње бирача. Партија Региона, наравно, добиће, али мање него на шта рачуна, и мање него што има сада. Она ће бити приморана да тражи компромисе са другим странкама, али са становништа јаког. И надаље ће управо она одређивати политику земље, између осталог у погледу Русије, као једног од најважнијих партнера Украјине, можда чак најважнијег.

Драган Станојевић: Ако анализирамо последња социолошка истраживања, да ће у новом парламенту највећи проценат имати „Партија региона“ и Комунистичка партија Украјине, која и даље има свој стабилни електорат, јер они, наравно, говоре о томе како је приватизација била лоша, како треба власт вратити народу и т.д., па на такав начин и даље придобија грађане. Мислим да ће „Партија региона“ и Комунистичка партија Украјине формирати већину, што може да буде 240 до 250 посланика. Међутим, врло је вероватно да ће се после формирања те већинске коалиције њима придружити можда још једно 20-так - 30 посланика који ће је ојачати.

И последње питање: могу ли бити занимљиви Србији резултати избора у Украјини? 

Богдан Беспаљко: Наравно, они треба да буду занимљиви спрском народу. Украјина је једна од највећих држава Европе, једна од најважнијих са геополитичке тачке гледишта. Пошто РФ, Украјина и Србија представљају део Европе, процеси који се дешавају у суседним земљама, неизбежно ће утицати на остале државе: ако на основу резултата избора у Украјини попусте позиције Русије, значи ослабиће и позиције Србије. Са своје стране Балкан је сложен регион и мени се чини да тамо нису завршени сви процеси, а они ће већ утицати на Русију и Украјину.

Драган Станојевић: Врло су битни. Иако је наш приоритет број један Русија, али Украјина је такође једна од пријатељских, братских држава, и наш интерес је и блиска сарадња на политичком нивоу, блиска сарадња, наравно, на економском нивоу. Јако, јако смо заинтересовани да Украјина и Србија – иако то ранијих година није био случај – интензивирају своје односе, унапреде их.