Међународна заједница мора зауставити Додика

 Превише је доказа о организираном криминалу и корупцији Милорада Додика и његове, односно СНСД-ове власти у Републици Србској, да бисмо вјеровали како је његов опстанак на власти ето тек тамо нека пука случајности, односно како је то изборна воља грађана који су тако одлучили и чију тобоже неподијељену, готово плебисцитарну подршку ужива босс мафије Калдерозе, популарно звани Лакташенко.

Пише: Домагој Маргетић

Нису становници РС тако глупи, колико их сам Додик сматра глупима, нити су слијепи да не виде како је Додикова власт заправо добро организирана мафијашка, криминална, злочиначка организација, израсла на пљачки властитих људи. Већ сам једном написао Додик својим српством шибицари онда када му српство треба да би преварио Србе у БиХ, док се иза те маске националистичког борца за национална права Срба у БиХ, заправо, крије обични криминалац.

Док Додик Србима у БиХ виче, пјева и урла колико је он велики Србин, иза кулиса пљачка тај ионако добрано осиромашени народ који једва преживљава. Укратко, Додику је његово српство само начин да прикрије пљачку, криминал и корупцију. Баш као што су то донедавно у Хрватској радили слични Додику с ове стране Саве. Потпуно иста прича, само друга имена. Сценариј познат.

Међутим, право је питање како се шеф Калдерозе Милорад Додик толико дуго одржава на власти, уз сва јавна сазнања о његовом криминалу, корупцији и бројним аферамас којима га се на темељу врло чврстих доказа повезује?! Први је, реално, проблем међународна заједница, која због низа политичких трговина "испод стола" ипак одржава Додика на политичком животу како би га у БиХ користила као неку врст баланса код гурања својих интереса.

Дакле, некима овакав криминалац на власти у Бања Луци итекако одговара, јер се с криминалцима увијек лакше тргује и погађа него с људима који имају какав такав особни интегритет. Додик је, осим што је неспорно корумпиран и повезан с бројним криминалним аферама, увијек имао један исконски примитивни нагон за политичким самоодржањем. Та његова главна карактеристика произлази управо из чињенице да Лакташенко нема никаквог особног интегритета, Додик је напросто увијек био на продају ономе тко је спреман понудити боље и увјерљивије купопродајне увјете.

Зато је многима у међународној заједници, успркос другачијим јавним иступима, одговарао Додиков опстанак на власти у РС-у. Лакше је дисциплинирати и држати под контролом Сарајево, ако имају Додика који је по потреби спреман заоштравати ситуацију, када то нетко из прикрајка наручи, или када пак то треба самој Мафији Калдерози у Бања Луци. Јер да су хтјели, преко ОХР-а су давно могли ријешити Додика, и то не због његових националистичких испада, јер су они тек Додикова политичка кулиса, него због организираног криминала с којим је повезан, због корупције у коју је огрезао, те због тога што је комплетан сустав ентитетских институција у Републици Србској претворио у једну од најмоћнијих мафијашких организација на данашњем Балкану. То је прави разлог због којег Високи представник за БиХ мора интервенирати и користећи тзв. бонске овласти присилити Додика на одлазак с власти, како би се након његовог одступања могло деинсталирати и Мафију Калдерозу која је капиларно премрежила све институције у том ентитету Босне и 
Херцеговине. Постоји дакле, врло јасна формална основа и начин како прекинути Додиков цриминал, а за то итекакав мандат, али и одговорност сноси управо међународна заједница, чији је БиХ практички протекторат.

Баш као што се ОХР својевремено оправдано обрачунао с организираним криминалом ХДЗ-а БиХ преко Херцеговачке банке, упадом ОХР-ових и међународних истражитеља у ту банку, на сличан начин ОХР треба поступити и с Милорадом Додиком. Без таквог обрачуна с Додиком под мандатом ОХР-а и међународне заједнице, Република Србска ће све више постајати талац Додикове мафије и инструмент мафијашких послова Калдерозе.

У увјетима у којима Додикова власт функционира у Републици Србској, очекивања међународне заједнице како ће бирачи на изборима смијенити Милорада Додика и СНСД су потпуно промашена и погрешна. Погрешно је СНСД сматрати политичком организацијом која на изборима тражи легитимитет бирача за неке политичке циљеве. Јер се ради о мафијашкој организацији којој је власт само механизам којим одржава активнима и профитабилнима своје криминалне мултимилијунске послове.

Додик не овиси о изборима из једног врло једноставног разлога – он изборе контролира и он их је спреман у било којем тренутку кривотворити на било који начин како би Мафију Калдерозу одржао на власти. Додик ће и н предстојећим изборима кривотворити резултате буде ли то једини начин да остане на власти и задржи позиције моћи. А за то, напросто, има све потребне инструменте. Нитко осим Додика не контролира стварно изборни процес у РС-у, свака другачија тврдња једноставно је лаж.

Додик данас располаже моћном параобавјештајном организацијом коју води његов донедавни возач и савјетник за безбједност Милош Чубриловић звани Чубри, којег се такођер повезује с бројним криминалним аферама, корупцијским случајевима, незаконитим и сумњивим богаћењем, па чак и неким случајевима убојстава на подручју БиХ. Република Србска, наравно, формално – правно не смије имати сигурносне нити обавјештајне службе, па је Додик већ прије неколико година дао у задатак Чубрију да организира прикривене обавјештајне службе, које ће под различитим овлаштењима и називима обављати де фацто послове Додикове обавјештајне службе, другим ријечима Додик је Чубриловићу дао налог да устроји добро организирану обавјештајну мафију која ће одрађивати најпрљавије послове за Мафију Калдерозу.

Управо је та Чубријева параобавјештајна мафија задужена, између осталог, и за кривотворење избора у Републици Србској, односно за осигуравање о(п)станка СНСД-а на власти како не би били угрожени криминални послови Додикове Калдерозе. Чубриловић је, укратко, задужен под сваку цијену спријечити Додикову смјену, односно СНСД-ов пад с власти, за што се припаднике Чубријеве обавјештајне мафије плаћа из паралелних прорачунских средстава, односно из "црног финанцијског прорачуна", којим располажу Додик и СНСД у Републици Србској, а из којих средстава плаћају своје "црне" и криминалне операције. Стога, препустити Додика "вољи бирача", заправо значи осигурати његов опстанак на власти, а одбијање међународне заједнице да у Случају Додик интервенирају као у Случају Херцеговачке банке, заправо, значи тиху подршку те исте међународне заједнице Додиковом криминалу.

На крају, да се послужим Додиковом реториком његове тобожње забринутости за Републику Српску, Додик, његова Мафија Калдероза и његов криминал и корупција највећа су пријетња и самој Републици Србској. Ништа неће тако извјесно довести до њезиног распада као организирани криминал и корупција Додикове Калдерозе. Стога, и Срби у БиХ морају схватити да је један од најсигурнијих начина да дугорочно очувају свој ентитет у БиХ – Додикова смјена. У противном ће Република Србска као талац Лакташенковог криминала дијелити судбину Милорада Додика.