Добро дошли, незвани гости!

Црна рупа на карти Европе, Да ли ЕУ предаје Балкан?, Обнова визног режима није најбољи пут – наслови сличне врсте испунили су у последње време европске медије. Информациони повод било је обраћање шест земаља ЕУ – Немачке, Аустрије, Француске, Луксембруга, Холандије и Белгије – са захтевом Европској комисији да се обнови визни режим за балканске државе. Последњих дана, како се саопштава, датом захтеву се придружила чак Шведска.

Новинске агенције напомињу ових дана да су Србија, Македонија и Црна Гора добиле безвизни режим са ЕУ 2009. године, а десет месеци касније Босна и Херцеговина и Албанија. Од тада, према утврђеном поретку, грађани поменутих земаља имају право да бораве у Шенген зони без визе у року од 90 дана. Као што се зна, све ове државе Брисел разматра као потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ. Хрватска, о чему је саопштено раније, постаће члан ЕУ већ од јула наредне године.

И сада је спољна срдачност према будућим могућим члановима главног европског клуба почела, по свему судећи, да се мења. Узрок је увећање броја захтева исељеника из региона Западног Балкана о пружању азила у земљама велике Европе. Комесар ЕУ за унутрашње послове Сесилија Малмстром изјавила је да настаје узнемирујућа ситуација која ствара озбиљне проблеме за функционисање система пружања азила. Као основни кривци наведени су Србија и Македонија. 2011. године само у Немачкој тражило је азил 8.500 Срба и Македонаца. А сада само у септембру 2012. године било их је преко 4.000. Министар унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих изјавио је да масовни прилив србских и македонских грађана треба да буде обустављен без одлагања.

При томе, како се испоставило, већина придошлица из балканских земаља у ЕУ уопште не тражи политички азил. То су просто економски мигранти. Већи део њих су Роми који причињавају велику главобољу европским властима. Професор Минхенског универзитета Лудвиг Максимилијан Мари-Жан Калић је против изолације Западног Балкана од ЕУ.

- Не сме се допустити да у центру политичке карте Европе настане црна рупа. Истовремено не треба да буде ни било каквих попуштања кандидатима за ступање. И без тога наредни балкански члан ЕУ, после Хрватске, може да се појави тек за 10 година.

У сваком случају, можемо се само сагласити са мађарским издањем Пестер Лојд у томе да дати проблем неће моћи да се сузбије само полицијском методом. Пре или касније он може да се претвори у социјалну експлозију.