Како транслирати гене са Марса

Познати амерички биолог Крејг Вентер који је дешифровао гентски код човека, предлаже да се на Марс пошаље уређај који би тражио ДНК древних микроорганизама – биолошки транслатор. Ако нешто нађе, уређај ће дешифровати генетски код и пренети га доследно радиоом на Земљу, где ће биоинжењери направити синтетичку верзију марсовског живота. Руске колеге сматрају дату схему добром алтернативом скупим пројектима за пребацивање тла са Марса на Земљу.

Вентер је уверен да је тражење примитивног живота не по њеном хемијском коду – чиме се бави сада марсоход Кјуриозити, већ управо по геному – много поузданије. Тако се могу открити чак најегзотичније форме живота које се не могу приметити на традиционални начин. Најважније је да оне садрже генетски материјал. Тако се откривају нове бактерије и на Земљи. Ако се узме смеса различитих видова бактерија и посеје се на хранљиву подлогу, не израсту сви видови у колоније. Присуство других се одређује само по ДНК, објашњава водећи научни сарадник Института за општу генетику Светлана Боринска:

- Узима се комадић тла и одређује се оданде читава ДНК. А тамо могу да буду стотине различитих организама – према ДНК се може утврдити какви су то организми и да ли тамо има непознатих организама. Ако се прочита читав геном бактерија, може да се реконструише шта је програмирано у том геному, да се сазна какав је метаболизам бактерија. Зато је идеја Крејга Вентера исправна. Ако узмемо комадић тла са Марса, где су некада биле бактерије, постоји шанса да ће се тамо наћи њихов ДНК, моћи ће да се одреди шта је то тамо. Наранов, ако је то форма живота на основу ДНК – шта ако има и других.

На дешифровање генома на савремени начин одлази мало времена, наставља Светлана Боринска:

- Прочитати геном бакерија из милона парова нуклеотида, тачније такав који се састоји од милиона слова, то је посао од једног до три дана, у зависности од тога која опрема стоји у лабораторији. Врло добра опрема може да за неколико сати добије прву верзију тог текста. Сада се и читав геном човека може прочитати буквално за неколико дана.

Један од најсложенијих задатака је да се смести лабораторија за читање генома у марсовско возило. Исто тако ће сложена бити и пуна синтеза организма по задатом генотипу. Научници су за сада научили да добијају делимично синтетизоване бактерије из генетичких ланаца микроорганизама донатора. Али радови брзо напредују. Тако да марсовкси организми, ако заиста постоје, биће синтетисани.

Најважније у процесу синтезе је да се не заборави о потенцијалној опасности бактерија са Марса, упозорава биохемичар Генадиј Горјушкин:

- Код нас за ове вирусе нема никаквих средстава да се супротставимо – ни у сопственим организмима, ни тим пре у медицини. Ми на својој Земљи не можемо да се разаберемо, а још са Марса да довеземо болести!

Недавно је била откривена законитост прем акојој било који генетички маеријал на Земљи се распада најкасније за милион и по година после смрти „домаћина“. Ипак научници рачунају на хладну и сиву климу Марса и ипак се надају да ће наћи древне генетичке ланце, који су лежали милијарду година. Тачније од доба када је планета била прекривена водом, и тамо је постојала нека животна средина. А ако генотипи марсовских и Земљиних бактерија буду слични, то ће учврстити хипотезу да живот у Сунчевом систему има заједничку основу и да ће био донет на Марс и на Земљу помоћу комета.

Биолошки транслатор треба то да осветли. Могуће да ће уређај бити направен до 2018. године, када стартује друга етапа руско-европске мисије ЕкзоМарс. Тада ће га поставити на марсоход. Борис Павлишчев,