У свемиру пронађена планета слична Земљи

Тим астронома из Британије и Немачке уз коришћење земаљских телескопа у Чилеу, открили су планету поред звезде класе нашег Сунца на удаљености 44 светлосних година од Сунчевог система. На данашњи дан то је најближе небеско тело ван Сунчевог система, са условима приближно сличним земаљским.

Планете ван нашег соларног система по први пут су откривене 1990.-тих година, када су се појавили далеко осетљивији инструменти. Од тада их је откривено преко осам стотина. Већина су или гасовити гиганти налик на наш Јупитер или тврда тела која се окрећу око своје звезде на малој удаљености, тако да на њиховој површини влада изузетно висока температура. Да би услови на небеском телу били повољни за живота сличан земаљском, оно мора да се налази на строго одређеној удаљености од своје звезде, у такозваној зони «Златокосе» (Goldilocks Zone), тј. зони могућег живота. Вода, уколико тамо постоји, биће у течном стању. Управо у таквој зони налази се једна од три планете које су открили астрономи. Њени суседи се налазе ван ове зоне.

Такође је утврђено да планета ротира око своје осе. Према томе постоји више шанси за постојање живота у том облику који постоји у нашем схватању, сматра астрофизичар Пулковске осерваторије Сергеј Смирнов.

Маса планете је седам пута већа од Земље. Сила теже готово не утиче на климу, али има утицаја на димензије хипотетичких живих створења. Уколико би тамо настао живот у развијеним облицима, налик земаљским организмима, можемо да претпостимо да би услед велике силе теже они били више спљуснути, мањих димензија, наставља Сергеј Смирнов.

Иако је то логика филозофа 18. века, који су размишљали о животу на Јупитеру и Сатурну, ограђује се научник. Они су мислили да су «становници» Јупитера и Сатурна ниског раста. Није им било познато да на гасовитим гигантима уопште нема тврде површине.

Други саговорник «Гласа Русије», начелник одељења Института астрономије Руске академије наука Олег Малков сматра, да постојање биосфере не треба везивати са условима, који су налик на земаљске. Ми тражимо сличност са Земљом у свему: по маси, полупречнику, удаљености од централне звезде. Тада се вероватноћа настанка живота, сличног нашем повећава. Али се не може сматрати чињеницом да живот мора бити само у овом облику.

Сергеј Смирнов се са тиме у принципу слаже.

Осим тога, како истичу саговорници «Гласа Русије», ванземаљски облици живота не морају се оснивати на истим елементима као и на Земљи: угљенику, водонику, кисеонику, азоту и фосфору. Теоретски су могући и облици живота на основу једињења сумпора и фосфора, силиконски облик живота. Њима није потребна атмосфера са високим уделом кисеоника. Узгред, њега није било ни у ваздуху наше Земље у ранијим периодима, када су настајали први микроорганизми. Тек знатно касније, захваљујући биљкама и фотосинтези, његово присуство је било све веће.

Динамика откривања нових екзопланета је у сталном порасту. И ова тема ће бити у центру пажње како биолога, тако и астрофизичара током дугог низа година. Треба да смо спремни за неочекивана сазнања. Борис Павлишчев,