Глобално пресељење козака

Две хиљаде породица Семиреченских козака који живе сада у Казахстану и Киргизији, решили су да се врате у историјску домовину у Русију. Досељеници планирају да се одомаће у Ставропољу. Тамо се за њих већ издваја земљиште за градњу и просторије за привремени боравак.

Семиречје је југоисток савременог Казахстана и северне Киргизије. Средином 19. века у овај регион ради чувања руске границе са Монголијом била је пресељена мања група козака, око 25 породица. Нешто касније тамо су преместили још два пука Сибирске војске. Управо ови људи су постали основачи Семиреченских козака. Они су такође одиграли осетну улогу у успостављању ове покрајине и заштити граница Русије.

У априлу 1920. године, после победе Совјетске власти у Семиречју, ова козачка војска је била распуштена. Војници, официри и њихове породице су постали цивили и почели да се баве пољопривредом. Данас, век и по касније, потомци првих смеиреченских козака решили су да се врате у домовину предака. Узрока за овај корак има довољно. Главни од њих је жеља да се очува своја самосвојност, што је у Русији много лакше учинити, него у иностранству. Говори атаман Семиреченске козачке војске пуковник Генадиј Баженов, који живи у главном граду Киргизије Бишкеку.

- Донета је одлука о компактном пресељавању. Био је изабран регион који по климатским условима личи на Киргистан. Али разматрани су сви региони Русије. Постојао је договор са митрополитом Ставропољским и Невиномиским Кирилом, са губернатором. Већ је издвојена територија, оформљена је 41 парцела од по 15 ари. И још очекујемо 30 хектара земље за индивидуалну изградњу. Надаље планирамо да живимо у југоисточним регионима Ставропољске покрајине. Наш контигент је разноврстан. Људи су поштени, не пију. Имамо своје бизнис-планове и пројекте који су потребни и нама и Русији.

Прва је козацима почела да помаже Руска православна црква. То је наш дуг, говори свештеник Дмитриј Мовчанов.

- Козаци су православни народ који је активно учествовао у црквеном животу. То је она руска православна породица која може да буде идеал, са којом се треба поредити. Пошто је пресељење било иницијатива владике Кирила, он се непосредно обратио руководиоцима региона и влади, како би се решило ово питање. Руководиоци долазе и говоре о оним могћностима које могу да пруже козацима: колико могу да издвоје улица, који посао да дају како би они могли да живе у нашој покрајини.

Али запослење и становање козака у новом региону није једини проблем који стоји пред козацима и властима. Сви људи који желе да пређу су грађани других држава. А то значи да морају упрвом реду да добију руско држављанство. Са своје стране Федерална миграциона служба је спремна да помогне и да пружи подршку козацима, каже представник ресора у Ставропљској покрајини Јуриј Вашченко.

Све бирократске зачкољице ће бити искључене. Основна маса ових грађана предаје документа у грнаницама квоте коју је одредила влада Русије. А за наредну годину смо дали предлог да узимајући у обзир породице које желе да нам дођу, увећамо ову квоту. Влада покрајине се сложила и изнела такве предлоге у влади Русије. Сигурни смо да ће нам квоту увећати.

На данашњи дан Семиреченски козаци, како себе називају потомци козака, чине 12 хиљада породица. У наредне две године у Русију је спремно да пређе око 2 хиљаде породица, како из Казахстана, тако и из Киргизије.