Он чује музику чак и у сну

Младог пијанисту Лукаса Гењушаса називају једним од најбољих руских извођача младе генерације. Унук чувене пијанисткиње и истакнутог педагога Вере Горносајеве, он је стекао славу после победе на конкурсу пијаниста који носи Шопеново име 2010. године. Како је рекао Лукас у интервјуу за Глас Русије, без обзира на своје разноврсне укусе у музици, у скорије време он намерава да изводи дела управо овог композитора:

- То је моја етикета. Ја сам освојио награду на конкурсу Шопена, то је озбиљно такмичење и треба да одговарам свом лику. Позивају ме у многа места зато да би чули Шопена у мом извођењу.

Син пијаниста Пјатраса Гењушаса и Ксеније Кноре, Лукас је почео да се бави музиком када је имао пет година, као и многа деца из музичких породица. Чувена бака се укључила у образовање свог унука касније. Гењушас сматра:

- Имао сам могућност избора, али увек је доминирала музика и конкретно свирање клавира. У извесном тренутку десио се унутрашњи прелом, када сам схватио да заиста хоћу тиме да се бавим и ту сам већ укључио сопствену иницијативу.

Лукас је учио код Горностајеве у музичкој школи и касније у школи која носи Шопеново име. Данас је он студент пете године Московског конзерваторијума, и његов предавач је поново Вера Горностајева. Чини се да је он помало уморан од питања да ли је тешко учити код сопствене баке и треба ли пијаниста низ година да комуницира са једним педагогом. Али по свему судећи, њихов рад у класи, комуникација предавача и ученика пре личе на односе колега. Лукас каже:

- То је животна прича, прича о међусобним односима у којима је било много свакаквих прелома и цик-цак линија, почев отприлике од 11. године, када се она озбиљно позабавила мноме, па до данашњих дана.

У току последње две године Лукас је почео активно да гостује, да даје око 50 концерата годишње. Он је ретки гост у Москви, мада активно наступа у руским регионима, одржава концерте у Европи, био је у Бразилу и Јапану. После солистичких наступа у Москви и Санкт-Петербургу музичка штампа је почела да пише о њему као о ретком примеру савременог извођача. И засиста, не само свирка, већ и Лукасово понашање на сцени показују његов пажљив однос према музици. За разлику од многих колега из бранше, он не покушава да освоји публику јефтиним ефектима. И у целини критички се односи према претварању класике у шоу-бизнис. Млади пијаниста је уверен:

- За мене је музика свакодневни животни дашак, то се не сме свести наодређени скуп појмова. То је начин живота, позадина која те прати чак и у сну. То је перманентни развој.

Пре дњим су активна гостовања и завршетак конзерваторијума. Лукас Гењушас добро памти речи великог руског музичара Мстислава Ростроповича да треба што пре завршити конзерваторијум да би се започело учење.