Све више обољелих од рака

ТЕСЛИЋ, ДОБОЈ, ХAЏИЋИ - Од разорне бомбе која је бачена на теслићко село Очауш у НAТО бомбардовању 1995. године, негативне посљедице су све израженије па се основано сумња да је то због дејства осиромашеног уранијума.

Шеф Цивилне заштите у Теслићу Владимир Јанковић каже да ова установа трага за узроцима који су довели до повећаног оболијевања људи и стоке.

- Послије бомбардовања нагло се повећао број обољелих од малигних болести. Из неколико домаћинстава која су користила воду са пет извора у непосредној близини кратера протеклих година 15 особа је преминуло од рака, а број обољелих стално се повећава. Мјештани тврде да је одмах послије бомбардовања угинуло више од 30 крава, много оваца, коза, коња, којима је претходно потпуно опала длака - каже Јанковић.

У НAТО бомбардовању теслићког краја пројектили су бачени и на Горњу Радњу. Јанковић каже да је испитивање терена у том селу показало мали степен радиоактивности и да на тој локацији нема појава сличних онима у Очаушу.

Стручњаци Уједињених нација за заштиту животне околине (УНЕП) су 2002. године истражили 130 локација и анализирали узорке тла, воде, ваздуха и вегетације са 15 мјеста у БиХ. У УНЕП-у истичу да им приликом истраживања једна локација за коју је НAТО потврдио да је гађао осиромашеним уранијумом није била доступна због мина, а недостајале су координате за шест локација у близини Сарајева, због чега ни оне нису испитане.

На три мјеста, и то у Хаџићима и Хан Пијеску, утврђени су трагови осиромашеног уранијума.

Шеф Управе Цивилне заштите Федерације БиХ Станко Слишковић каже да је неопходно истражити узроке послијератног великог повећања броја обољелих од канцера у цијелој БиХ.

- Не можемо тврдити да у Хаџићима нема опасности од зрна која су остала у процесу оксидације у земљи дубље од један метар. Ту није проблем радиоактивности, него токсичности тих зрна. Не можемо знати да ли ће то имати посљедице, и какве, по људе - каже Слишковић.

Иако није установљено да ли на подручју Озрена и Добоја, које је НAТО бомбардовао септембра 1995. године, има појачане радиоактивности, љекари у Општој болници "Свети апостол Лука" сматрају да би управо она могла да буде узрок знатном порасту канцерогених обољења.

Према истраживању љекара са добојског Одјељења за оториноларингологију, број обољелих од карцинома коже лица и врата послије рата повећан је за два и по пута.

Директор Завода за заштиту здравља у Добоју Марин Кватерник каже да је тешко било шта тврдити без јасних доказа, због чега је неопходно направити студију и спровести истраживања.

- Не знам зашто то до сада није учињено - истакао је Кватерник.

Бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте изјавила је 2001. године да би  употреба осиромашеног уранијума од стране НAТО-а у сукобима на Балкану могла да буде предмет истраге и третирана као ратни злочин.