У Сирији Оланд копира Саркозија

Француска је званично признала сиријску опозицију у својству јединог законитог представника сиријског народа. Бивши десничарски председник Француске Никола Саркози вероватно је одушевљен таквим кораком свог наследника. Социјалиста Франсоа Оланд у потпуности понавља његов „либијски сценарио“. У новом и старом арапском курсу Париза све се тако помешало, да је чак тешко схватити ко сада седи у Јелисејској палати, Оланд или Саркози?

Саркози је први признао Прелазни национални савет Либије 10. марта прошле године. За 9 дана НАТО авијација је почела да бомбардује Либију. Оланд је објавио да признаје Националну коалицију опозиционих револуционарних снага Сирије 13. новембра. И додао да ће питање испоруке наоружања устаницима бите покренуто у Француској чим опозиција формира прелазну владу.

Са тим да сценарији личе као јаје јајету слаже се водећи научни сарадник Европског института РАН Сергеј Фјодоров.

- Што се тиче могуће интервенције, овде се не ради само о правним проблемима попут укидања ембарга ЕУ на испоруку оружја. Ради се о томе што је армија председника Асада много јача од армије бившег режима Гадафија у Либији. Асад располаже хемијским оружјем. Зато је теже да се тамо насрне усијане главе, као што су то чинили Саркози и британски премијер Камерон у Либији. То очигледно и зауставља западне лидере од постепених корака. Уз то, строги став Русије и Кине такође много значи.

16. новембра у Лондону ће бити одржана конфренција донатора Сирије. На њој ће бити разматрано финансирање сиријских устаника и њиховог „прелазног кабинета“. У Британији чак не крију да планирају да се истроше за „доприносе“ богате нафтне монархиј арабијског полуострва, које ће доћи на конференцију. Новац ће отићи на куповину оружја. Ради тога чак неће бити потребно да се укине ембарго на испоруку наоружања Сирији, који до сада делује у ЕУ. Испоруке ће ићи преко земаља Персијског залива.

Европа је врло блиска јединственом ставу о Сирији, али уопште није јединствена по питању војне интервенције, говори аналитичар за европске проблеме Руске академије наука Дмитриј Данилов.

- Процес признања опозиционе владе у Сирији ће трајати одређено време. И за формирање консензуса ЕУ по другим питања, укључујући достизање консензуса о признању опозиционе владе, такође је потребно време. Мени се чини мало вероватним да у ЕУ већ у ближе време могу да донесу одлуку поводом наоружавања опозиције.

САД за сада заузима вишезначни став. Званично Стејтдепартмент тврди да он признаје опозицију као законитог представника сиријског народа. Али није спреман за сада на призна владу опозиције. Њу одбијају да признају власти Алжира, Ирака и Либана. Да не говоримо о Ирану. То су све земље где има много шиитског становништва. Председник Асад је алавит – то је усмерење шиизма.

Активност у сиријском правцу је потребна Оланду да покаже своја председничка својства, сматрају стручњаци. Његова популарност пада је сада испод 40%. Са 60% у мају. Тако брзо рејтинзи председника који је управо победио (избори су били у мају) још ниј једном нису падали у читавој историји Пете републике.