Кина у космичкој трци

Русија и САД, које су сачувале светско вођство у космичкој сфери, суочавају се са све већом конкуренцијом од стране других држава, у првом реду Кине. Такав закључак садржи реферат истраживачке компаније Футрон.

Компанија Футрон већ пету годину за редом саставља индекс конкурентности у сфери космонаутике. Експерти изводе свој закључак на основу анализе владиних програма, индустријске базе и људских ресурса разних земаља. У последњем реферату се говори да се неоспорно лидерство Русије и САД потврђује тиме што у последњих 10 година од 640 успешних лансирања реализованих у читавом свету, на удео Русије отпало је 255, САД – 191, Кине – 87.

Али ако се узме годишњи одрезак, постаје јасно да Кина активније покушава да смањи заостатак за двојицом лидера. Према резултатима за шест месеци 2012. године Пикинг је први пут постао светски лидер по броју космичких лансирања. Кина је извршила десет космичких лансирања, Русија девет, САД осам. Кина увећава државно финансирање припреме стручњака за космичку грану. Током низа година у земљи стабилно расту издвајања за реализацију научно-истраживачких космичких програма.

Ипак пробојних достигнућа која би била нова реч у освајању космоса, у Кини за сада нема. У сфери космонаутике Кине се углавном бави сустизањем, тежећи да ликвидира заостатак у односу на светскиниво, сматра заменик директора Института за САД и Канаду Виктор Супјан:

- Кина има све више лансирања. Али треба схватити да су ово имитациона лансирања, она понављају оно што је било својевремено урађено у САД и СССР. Углавном кинески програм је заснован на руским технологијама. Могу се видети напори Кине да надокнади пропуштено, и то се тиче не само космоса, већ и других грана. Ипак, биће потребно још много година да се избије на актуални руски ниво космичке технике и технологија.

По мишљењу већине експерата, нагомилавање научно-техничког потенцијала у Кини тече пуном паром. И за 10-15 година од Кине може да се очекује прави пробој у пилотираној космонаутици. Важан догађај ове године било је спајање пилотираног брода са орбиталним модулом Тјангун-1, пралик будуће кинеске орбиталне станице. Око 2020. године на бази Тјангун-3 ће бити направљена трећа у свету (после совјетског комплекса станице Мир и МКС) пилотирана орбитална станица са роком службе од 10 година. Узимајући у обзир успешну припрему за њену изградњу и планове истраживања далеког космоса, кинески космички програм у наредној деценији може да постане упоредив по размерама са програмима које је реализовао СССР 80-их година.

Андреј Корњејев,