♥ ♥ ♥ ХАГ ♥ ♥ ♥

Пише: Дани(ј)ел Симић

Ко год се озлоједио, насикирао и разљутио оваквом одлуком, треба озбиљно да се забрине. Љутња би значила да је тај неко сматрао како у Хагу заиста станује некаква правда. Такав појединац је насјео на читаву ту лажну конструкцију, да је направљен како би се распетљало клупко злочина, да би се остварило помирење.

Сад би неко морао бити глуп да то јавно каже.

Хвала им, али заиста им хвала што су укинули ту једну малу и биједну пресудицу, историјски анонимним људима, чија је једина сврха била да привремено замлаћује Србе како тај суд има и трунку непристрасности. И стварно им хвала на томе!

Хвала им у име нараштаја који долазе. Да то нијесу урадили, да су потврдили тактичку квази-осуду овој двојици голуждраваца, испало би како су имали намјеру да суде ни по бабу ни по ујацима, теткама, дедама, шурњајама, снајама, директивама сила Запада...

Овако, будућност неће пружити ни најмању прилику, чак ни најпохлепнијим и најбешчаснијим НВО-Србима, да на било који начин пресуде тих моралних наказа, по чијем обличју су и створени, узимају као нешто смислено. Још мање да их употребљавају у политичком или историјском контексту. Контексту, који треба правдати насиље над нама и још нас привољевати на исто.

Док ми не пристанемо на безакоње – нема ништа од тог весеља!

Трудим се у овим тренуцима да, као онај који је од првог дана покушавао да у медијски простор пошаље јасну поруку каква је то спрдња од суда, не јењам у напору да поновим крајње општепознате ми чињенице. Мени је то као да објашњавам да земља није равна плоча.

Данашњим клинцима уопште није.

Писао сам раније и о Слоби, и о Шешељу, и о Ратку. Нажалост, многи то тада нијесу чули или видјели, јер је било немјерљиво теже причати. На граници са немогућим, јер су вас проглашавали за шовинистисте, фашисте, болеснике, убице, перверзњаке, мрачњаке... Само зато што сте се усудили рећи да лажу и да изврћу истину. Да је тај суд шупаљ и не држи воду. Да је ту како би оправдао праве господаре рата и њихове злочиначке потезе, сваљивањем на једну страну у сукобу. Ону, коју они нијесу подржавали.

Нијесу нас могли потпуно ушуткати, али су нас и те како могли заглушити. Пуно су пара имали. Имају их и данас. Ни данас не зову на семинаре, дружења и унапређења демократије, од којих се многи антифашисти опште праксе и антиратни профитери селективног памћења, окућише и обогатише.

И боље је што не зову.

Најгоре би сад било пјевати рефрен по имену „уз издвојено мишљење судија Покар и Агијус“, јер ми са тим судом немамо и не требамо да имамо ништа. Лажан је и црвљив од почетка до краја. И без резултата 3:2, то ничему не вриједи.

Послали су из Неовисне Републике Хрватске, обзиром на ланац команде и стварну одговорност, профил личности типа Милорада Улемека Легије. Штемер. Извођач радова. Готовина, да није постао херој геноцида и етничког чишћења, свеједно би лежао у затвору из разлога због којих је и отишао у француску Легију странаца.

Са друге стране, Срби су у Шевенингенске лагуме прихарачили сав војни и политички врх. Предсједнике, начелнике генералштаба, премијере. Озбиљне људе. Но, Готовина је таман одлежао колико би и за пљачке банака по западној Европи.

Караџићева странка, била је посљедња национална партија формирана у СР БиХ, док Срби у Хрватској нијесу ни основали партију и изашли на изборе. И поред тога, неки се усуђују тврдити да смо планирали деценијама раније да разбијемо Југославију и нападнемо остале народе, без обзира што једино код Срба и данас вјерују и зазивају СФРЈ.

На крају, треба ипак рећи да има нешто добро у томе ако сте се насикирали. То може значити да сте се коначно пробудили из анестезије коју су вам кроз наш тзв. невладин сектор и тзв. медије убризгали деведесетих прошлог и десетих година овог вијека. Сад се можете запитати зашто, док вас засипају баладама о мултиетничности, на хрватским телевизијама није било српске приче, музике, филма, плеса... ничега.

Можда се можете запитати зашто данас пишете писмом оних људи који су нас покушали истријебити. Поставите себи питање што пишете латиницом и што никад нијесте отишли на Јадовно или у Јасеновац. Зашто заборављамо оне који су у посљедњем рату покушали да их спријече да понове оно што су урадили у логорима смрти.

Пробајте да запамтите овај осјећај који имате сада, јер ово нам је међу посљедњим приликама да схватите како преговора више нема. Не зато што сам ја против договора, већ зато што они то неће.

Хвала свим ошљарима и фуњавцима из Хага на овој пресуди, као браћи рођеној. Отворили су нам очи више него што су наше власти, опозиције и интелектуалне елите у стању. Корумпирани, уцијењени, послушни и ишамарани.

Сада само немојте поново заспати.

Сан на стражи је исто што и смрт.