Путин и Монд

Ових дана премијер Русије Владимир Путин дао је опширан интервју француском «Монду». Разговор је у принципу био сасвим пријатан и коректан, Путин је испољио искреност, пословични смисао за хумор, и већ легендарну оданост пријтељству, одбивши да коментарише владавину Буша у САД. Новинарка издања Мари Жего касније ће веома емотивно прокоментарисати, — «ја нисам очекивала да ће он бити такав, да ће се тако комфорно понашати, да ће се на пример осмехнути и погледати нас у очи. Био је то отворен разговор».
Ипак, није све тако једноставно. Јер управо су се новинари «Монда», као гласноговорници дволичне политике коју Запад спроводи у вези са Косовом и другим непризнатим територијама, нашли на удару разорне критике Путина, који је доказао не само пуну њихову некомпетентност у наведеним питањима, већ и сву неистинитост теза које бране. Ево како је то било.
Упитавши Путина о његовом односу према ситуацији око Абхазије и Јужне Осетије, новинар «Монда» Петар Смолар их је неопрезно назвао «сепаратистичким регионима». Путин је одреаговао муњевито: «Рекли сте сепаратистички? Зашто то исто не користите када је реч о Косову? Нећете да одговорите? Ви и немате одговор. Не можете га ни имати».
Ту се умешала Смоларова колегиница Мари Жего: «Не, наравно. Ми имамо један одговор. Што се овога тиче, тамо су биле етничке чистке и Грузијци, — њих 300 хиљада, — напустили су Абхазију и не могу тамо да се врате. А што се тиче Косова, овде је ситуација, пре, обрнута».
Ово јој није био најпаметнији потез. Владимир Путин је познат по својој одличној информисаности и нежељи да подржава порочне митове: «Не, није обрнута, — изјавио је Путин. Хиљаде Срба не могу да се врате на Косово, стотине хиљада. Исто је. Где сте видели повратак избеглица на Косово? Истерују последње Србе оданде. Ништа се слично тамо не дешава. Немојте, ја знам реалну ситуацију тамо. Тамо нема повратка избеглица. И ви не можете да им гарантујете безбедност и цивилизоване услове живота на овој територији. Нема тога. Није истина. Значи да је ситуација апсолутно иста. Што се тиче егзодуса грузијског стновништва, — да то је истина. Али 55 хиљада Грузијаца се већ вратило у Галски рејон Абхазије. Тај процес могао би бити настављен да није притиска од стране Тбилисија». Узгред, Путин је подвукао да је лично интервенисао код руководства Абхазије око овог проблема.
То што су наше колеге неспремне дошле на интервју је њихов проблем. Поготово што су јавно кажњени за то. Далеко је опаснија чињеница да на Западу још увек влада уверење да из Косова истерују Албанце, а не Србе. Као су им објаснили '99., припремајући напад на Југославију, тако они до сада и мисле. И то су људи које професија обавезује да буду информисани. Шта ли је онда у главама обичних грађана? Резултат систематског испирања мозгова ја потресан, — прошло је већ девет година, а албански кољачи, који су протерали стотине хиљада Срба још увек се воде као невине жртве.
А чињеница да је просвећивањем западних новинара приморан да се бави премијер Русије само подвлачи сву дубину проблема, — Србе за све ове године нико није ни покушао да саслуша. Свима је комфорније да мисле како су тада, '99., бранили слабијег. И као се бар на минут замисле да може постојати друга, српска истина, биће их јако, јако срамота.
Као што их је била срамота, претпостављам, и током разговора са Путином. Јер ово је један од редких у историји случајева, када није политичар тај који врда покушавајући да ескивира тешка питања новинара. Овога су пута они сами морали да се суоче са непријатном истином, која гласи да су и они део једне глобалне лажи. Можда су заиста нешто схватили, јер Петар Смолар је овако прокоментарисао разговор са Путином: «Он је доста компетентно одговарао на питања, без обзира што понекад, наравно, ми као нисмо могли да се сагласимо са оним што је говорио». Све ове ограде — «понекад», «наравно» и «као», говоре саме за себе.