Људи на Марсу ипак могу да живе?
На површини Марса могли би да живе људи. Радијацијски фон на планети скоро је исти као и на ниској орбити око Земље, где лети Међународна космичка станица. До таквог закључка дошли су научници добивши прва у историји мерења нивоа зарачења на Црвеној планети. Ипак, експерти не журе да ревидирају прилазе у области заштите људи приликом припреме будућих експедиција на Марс. Неће претрпети озбиљне промене ни погледи на еволуцију његове могуће биосфере.
Радијација остаје главна препрека за пилотиране летове на марс. Технички они су могући још од почетка 70-их година. Лака заштита од зрачења за сада још није створена, а дебеле оловне плоче се не могу узети у космос. Израчунато је да за три године колико ће трајати експедиција на планету, сваки четврти члан посаде може да добије дозу зрачења која је у стању да изазове смртоносну болест – рак. У те три године укључено је очекивање повољног момента за полетање на Земљу. Оно може да траје више од годину дана. Ако све то време радијација не буде деловала на посаду, потребни су нови прорачуни, говори билог Московског државног универзитета Јелена Воробјова.
- Свака нова информација коригује наше представе. Корекције ће довести до тога да ће бити ревидирани прилази заштити космонаута измђеу осталог. Али мислим да у суми то за сада неће принципијално утицати на представе о томе како треба бранити космонауте на површини Марса.
Нажалост, за време лета никуда не можете да побегднете од опасног галактичког зрачења. Уз то Марс нема магнетно поље које би га бранило од експлозија на Сунцу, као што се то дешава на Земљи. Говори шеф одељења Института медицинско-биолошких проблема РАН Владислав Петров.
- Не видим основе да се ревидирају неки принципи и пролази. Дебљина атмосфере Марса је достојна заштита од различитих елемената космичких зрачења. Али за време снажних експлозија на Сунцу дозе могу да буду велике и да доведу до непријатности. А непријатности приликом лета на Марс могу да буду сасвим другог својства, него када летимо у орбитама. Једна од њих је смањење радне способности под дјеством радијације. Шта је то смањење радне способности приликом управљања чак аутомобилом, ми знамо. Не дај боже да се нешто тако деси на путу ка Марсу.
На тај начин боравак на Марсу по нивоу радијацијског дејства упоредив је са летом у орбити. Али вишемесечни боравак посаде на МКС такође није безбедан. Тамо је, мада у мањој мери, али још увек постоји дејство тешких галактичких честица, које изазивају различите дефекте вида. Постоје случајеви да се развија катаракта, наставља Владислав Петров.
- Рећи да се катаракта формира управо због зрачења у космосу није сасвим коректно. Може се говорити о томе да је вероватноћа да се она развија много већа. Питање треба да буде брижљиво истражено не само на основу анализе оног што је запажено код космонаута, већ и на основу специјалних ескперимената. Они су планирани наредне године на руском сателиту БИОН.
Што се тиче шанси да се на Марсу пронађу трагови живота, нови подаци са Кјуриозити неће на њих утицати. Радијација уопште није најпогубнији фактор за живу ћелију, објашњава биолог Јелена Воробјова.
- Главни фактор који делује на површини Марса је ултравиолетно зрачење. У таквим дозама ћелије га не подносе. Зато се сви порачуни раде за извесну дубину тла. Неколико милиметара и ћелије су заштићене од ултравиолетног зрачења.
На Земљи колоније бактерија понекад се налазе чак у првим круговима нуклеарних реактора где делује чудовишно зрачење. А услове Марса у погледу постојања живих ћелија научници уоште не оцењују као екстремне. Владислав Петров је уверен да нови подаци неће довести до промене погледа на еволуцију биосфере планете.
- Озбиљни изакључци могу да се изведу када постоје једна или две тачке на путањи еволуције живота на Марсу, које би потврдиле хипотезе његовог развоја.
Али трагање за оним што чини биосферу још није овенчано успехом. Ако нема ни једног доказа да постоји живот, нема разлога да се ревидирају хипотезе о његовом развоју. За сада нема јасности чак ни поводом главног питања. Научници не могу да одговоре зашто је Марс избугио скоро сву своју атмосферу и воду, а топлу влажну климује заменила хладна у сува.
Борис Павлишчев, Алексеј Љахов,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















