САД одбиле да осуђују нацизам

Генерална скупштина Организације Уједињених нација усвојила је резолуцију која осуђује глорификацију нацизма. Нацрт овог документа је припремила Русија. Одобрила га је већина чланова УН. Ипак низ европских земаља приликом гласања био је суздржан. А САД и Канада су гласали против. Став тих држава изазвао је недоумицу Москве.

У документу одобреном у УН изражава се забринутост тиме што у свету све популарнији постају покрети који пропагирају расизам и ксенофобију. Поменут је проблем разарања и скрнављења споменика подигнутих у част бораца против нацизма. При томе у резолуцији се пдовлачи да се у балтичким републикама редовно одржавају манифестације посвећене сарадницима Хитлера. Ови процеси имају социјално-економску позадину, али због тога нису ништа мање порочни, сматра члан комитета Државне думе за међународне послове Александар Бабаков.

- Видимо да се у неким земљама развијају сепаратистички покрети, у другим су учестале екстремистичке појаве. То све, нажалост, неизбежно прати људску цивилизацију. Али ове појаве не треба да превлађују. Оне треба да се налазе под контролом друштва у било ком погледу – не само са тачке гледишта органа реда, већ и идеолошке, Не сме се допустити да сличне идеје проникну у свест и почну да истискују друге вреднсоти захваљујући којим се данас наша цивилизација развија.

Резолуцију је подржала већина чланова УН. Ипак низ европских земаља је био суздржан приликом гласања. А САД, Канада и Маршалова острва су гласала против. Став европљана објаснио је представник Норвешке. По његовим речима, управо одсуство могућности слободног изражавања на теме које га муче подстакло је Андреса Брејвика на терористички акт. Слично мишљење су изразили и Американци. Са тачке гледишта САД резолуција крши принципе слободе говора. А бороти се против расизма методама забране није могуће. Али ови аргументи се не могу назвати убедљивим, уверен је директор фонда Историјско сећање Александар Дјуков.

- САД тврде да принципи постављени у тој резолуцији противрече принципу слободе говора. То је наравно изговор, пошто слобода говора не подразумева пропаганду нацизма, маршеве есесоваца и остале врло чудне ствари.

Сличне резолуције Генерална скупштина УН усваја сваке године, почев од 2005. При томе сваки пут у УН се налазе земље које одбијају да подрже ову иницијативу. Међу онима који су суздржани редовно је Украјина. та околност је била посебно истакнута у изјави сталног представника Русије у УН. У њој је било речено да је нежеља Кијева да осуди глорификацију нацизма достојна жаљења.