Где, када и како су екранизовали „Мајстора и Маргариту“

Поводом тог  изузетно  занимљиовг културног догађаја,  овом приликом ћемо подсетии  читаоце   на најзначајније  досадашње покушаје, више или мање успешне,  екранизације бесмртног романа  Михаила Булгакова. 
 

То је била прва у свету екранизација чувеног романа. Филм је сниман  на немачком језику у  Нирнбергу и околини. За основу сижеја узете су јеванђелске  теме прилагођене савременом шокантном времену . Јешуа Ха -Ноцри (Vojceh Pšonjak) одлазећи на Голготу са крстом пролази  улицама савременог града поред теретних каминона. Туристи пролазећи поред места на коме се извршава казна фотогафишу страдалнике,  а Јуда из Кириафа луња по сајму игра по такту  џеза и изводи тиролски плес. Документарни манир ствара утисак преноса репортаже са места догађаја  који води Левиј Матвеј  одевен у џинси (Даниел Олбрихски). Дворац Понтија Пилата (кога  игра Јан Кречмар) није ништа друго него комплекс  монументалног фортивикационог објекта саграђеног у време Хитлера. Ту долеће на хеликоптеру шеф тајне полиције Афраниј у црном трикоу (Andžej Lapicki) да би саопштио тужиоцу  о извршеном задатку. У филмну нема московских епозода из романа -

2. “Мајстор и Маргарита „(копрдукција Италија –Југославија,  1972.,  редитељ Алекснадар Саша Петровић)

Мајстора по имену Николај Афанасијевич Максудов (лик узет из „Театралног романа „ Булгакова)  игра Уго Тонаци.  Његов јунак  је драматрург и борац за слободу речи,  који хоће да напише роман о сатани и тражи да се с њим састане у Москви. Мимзи Фармер представља главну херојину, меланхоличну блондинку,  а Маргаритин муж је милиционер. . . Избор за улогу Воланда Ачена Куниа (танки брчићи,  дубоке боре,  мрачни поглед) утицао је касније и на руске режисере. Мачка Бегемота“игра „ обични црни мачак. Музику је написао Енио Мориконе,  а такође звуче и црквена звона као и „Песмица  о црном мачку „Булата Окуџаве. Пролазак Мајстора и Маргарите кроз Москву у овом филму србског редиетља класика прати заглушујућа „Рјабинушка. “У филму су Јешуа Ха-Ноцри и Понтије Пилат епозодне личности, ангажоване ради пробе драме Маскудова „Понтије Пилат“. Нема епозоде „Бала  код Воланда „,  али је зато сцена ишчезавања костима после сеансе  приказана  са свим појединостима. 
 

3. “Мајсртор и Марагарита „(Пољска,  ТВ серија у 4 епизоде, 1988-1990,  редитељ Мачек Војтишко)

Телевизијски филм сличан  читању романа по лицима. Скоро  након сваког дијалога настаје радња, у монтажи преовлађују крупни планови. У московским епизодама редитељ се извлачио колико је могао. Уместо Москве  реке, за сцену купања Ивана Бездомног  је искоришћена Висла,  а у  мору поред Јалте из неких разлога пливају лабудови. Мајстор (Власлав Ковалски) и Маргарита (Ана Димна) не очаравају својом глумом. Воландова свита доследно испуњава задатке које јој је Булгаков „ задао“. На глумца који игра Бегемонта наденута је нека страшна вештачка мачја  глава,   сценски реквизит. Од свих актера највише се памте два лика.  Злокобни Воланд (Густав Голубек) на први поглед подсећа на неког  безазленог  дедушку ,  једног  од „бивших“,  пуначког и седкосог господина са штапом. Понтије Пилат (Збигњев Запасевич) оставља утисак и грозног тужиоца  и човека кога раздиру душевне муке. 
 

У биоскпое одлази двочасовна верзија филма (редитељска верзија траје дуже од три часа и биће досптупна на ДВД). Коштао је укупно 15 милиона долара, јерусалимске епизоде су снимљене у Израелу.  Због сукоба подуцента и режисера филм је одлежао на полици 17 година. Премијеру филма нису дочекали  многи чланови екипе,  међу којима сниматељ Јевгениј Гребњов, композитор Алфред Шнитке, глумци Михаил Уљанов (Понтије Пилат),  Виктор Павлов (Бегемот),  Борислав Брондуков  (Варенуха). Насловне улоге  играју Виктор Раков и Анастасија Вертинска –глумица  је самостално,  без дублерке,  висила на конопцу  у епозоду „ Марагаритин   лет. “Поверавајући улогу Воланда  Валентину Гафту,  редитељ је несвесно   одао почаст Алену Кунију из филма  нашег редтеља Александра Саше Петровића-толико су та два глумца слична.  Међу најјаче одиграним улогама су Николаја Бурљајева (Јешуа Ха-Ноцри) и Сергеја Гармаша (Иван Бездомни).  Филм се одликује значајним  одступањима од текста романа:на балу код Воланда учествују Лењин,  Стаљин,  Хителр  и друге познате полтичке личности. 

5.  „Мајстор и Маргарита „ (Русија,  ТВ серија,  10 епозида,  2005,  режисер Владимир Бортко)

Буџет  овог тв серијала износио је више од 5 милиона долара. Ољег Басилашвили (Воланд) и Кирил Лавров (Понтије Пилат) ипоред свег свог неоспорног мајсторства изгледали су на екрану исувише стари и уморни. Избор Сергеја Безрукова за улогу Јешуа је  био засчуђујући,  али екран је оправдао  режисеров избор. Мајстор је по верзији глумца Александра Галибина  човек који није спсобан да постоји сам за себе. О њему се брине Маргарита (Ана Коваљчук). Иван Бездомни (Владислав Галкин) памти се не само по ескпресивности,  него и по нежности. Бегемота су играли Александр Баширов и Вано Мирањан,  а озвучавао их је Семјон Фурман. Валентин Гафт који у филму Јурија Каре игра Воланда,   у телевизијској серији је постао свештеник Каифа и човек у војничкој блузи, лик којег иначе нема у ромну. Глумац Алекснадр Филипенко који у филму Каре игра Коровјева,  у тв серијалу Владимира Бортка  се представио у лику Азазела. Познаваоци су у овој серији   пендантно  набрајали пропуштене сцене из романа,  а већина од тих сцена су повезане са Марагаритом. 
 

Многи режисери су у својим филмовима користили поједине сижејне линије „Мајстора и Маргарите „,  понекад их убацујући у друге приче. Тако на пример,  Борис Јермолајев и Владимир Васиљев  су снимили  филм „Фуете“(1986.) уз учешће Јекатарине Максимове где је према сценарију  у позоришту био  постављен балет „Мајстор и Маргарита „. Радња филма „После револуције „Мађара  Андраша Ширтеса (1990.) догађа се у Њујорку  где главни јунак пише роман са тачке гледишта мачке. Коришћена је совјетска филмска хроника  и текстови Букгакова. У ТВ серији  „Случај у Јудеји „Британца Пола Брајерса (1992) екранизиване су бибилијске главе из романа о Мајстору. 
 

Птремијера „Мајстора и Маргарите „ Иболи Фекете (Мађарска) одржана 5. октибра 2005.  трајала је 26 минута и емитована је на каналу МТВ. Воланда је играо Сергеј Греков („Бајазит „),  Мајстора – Григорј Лифанов („Индиго“),  Маргариту  Регина Мјаник („Снежна краљица „).  Филм је снимљен у Москви,  руски глумци су реплике говорили на руском  и у сваком кадру су  првођрени  на  мађарски. Прва пројекција  „Мајстора  и Мрагарите „ Ђованија Бранкале (Италија), снимљеног 2008.  године одржана   је 6. марта ове,  (2011.) године у музеју филма „Одеон „ у Фиренци. 

О екранизацији „Мајстора и Маргарите „ такође су маштали руски филмски  редитељи  Игор Таланкин, Елем Климов,  Елдар Рјазанов,  Генадиј Полока, Владимир Наумов,  Алекснадр Алов и други. Својевремно је било јављено  да се аустралијски режисер  Баз Лурман („Мулен Руж“) припрема да екранизује „Мајстора“ у форматру 3Д-с Рајфом Фајсом (Мајстор),  Ал Пачином (Впланд) и Кетрин Зета –Џоне (Маргарита).  Али,  од тога изгледа  бар у догледно време,  неће ништа бити. 

Бранко Ракочевић