„Седов“: четири дана у тропском рају

Пут око света руске јахте „Седов“ се наставља. Четири срећна дана у тропском рају на острву Тахити, после једномесечне пловидбе по Тихом океану, представљали су за морнаре својеврсну награду. Из луке Папете Седов је кренуо ка обалама Самое.

Осећање дугоочекиваног распуста и расположење карактеристично за плажу појавило се код студената и целе посаде, пре него што је брод стигао у престоницу Тахитија – Папете. Капетан брода Николај Зорченко је за Глас Русије рекао да је прво ветар коначно утихнуо. Тим поводом је команда јахте извела вежбе евакуације или „напуштања брода“ – на поморском језику.

- Замислите океан плус 27 степени, и нас двеста, главом у воду, са десне стране брода. Хвала Богу, главе су читаве и воде је било за све. Подсећам, напуштање брода - то је вежба. Оне не смеју да буду несинхронизоване. Тим од 20 људи, сви облаче прслуке за спасавање – то је сличност са падобранством. Али падобранци, ако се нешто догоди ломе ноге, а нама ће глава бити одсечена, ако погрешно употребимо прслук. Са палубе, са висине од четири метра, по 20 људи одлази у воду. Отпловили су на безбедно рстојање, а затим на конопац и мердевине, па на врх. Таласи метар високи захватили су мердевине, а када се таласи попењу на метар, треба се уозбиљити. Никога нисмо изгубили, сви су живи и здрави.

Одскочили су, а у шест ујутру нови доживљаји. Далеко о отаџбине, крај обала Тахитија, руска јахта „Седов“ срела се са земљаком.

„Јахта са руском заставом. Московска јахта „Делта“: наутичар Андреј са супругом Наташом и њихов друг Борис, који је пре две године путовао на Седову, сада су на путу око света. Из Москве су прешли у Санкт Петербург, прошли Европу, пресекли Панамски канал и дошли овде.

У луку Папете су стигли заједно. Тахити је једноставно очарао морнаре. Зеленило, палме, плаветнило: вероватно треба бити По Гоген, да би човек умео да опише сву ту лепоту, каже Николај Зорченко.

- Ако постоји рај на земљи, то је Тахити. А срце тог раја је Папете. Прелепо летовалиште, за нас је централна станица, велика јахта је усидрена у пешачкој зони приобаља. Ово је изазвало такву пометњу, да су људи заборавили на сунчање. Одмах смо отворили пролаз за посетиоце. Тахићани су људи радознали. Кажу ако негде постоји дрво и један човек се загледа у њега – цео град ће се зауставити и питати какво је то дрво. А отворени пролаз! Укупно, првог дана, посетило нас је око 200 000 људи. Тахићани су дружељубиви, лепи, и понављам радознали....

Посада Седова није чекала званично дан отворених прилаза, него је пустила Тахићане на брод одмах. А већ наредног дана пимили су високе госте, високог комесара Француске за послове Француске Полинезије и адмирала команданта Тихооеканске флоте Француске.

Изненађујуће је да су обе жене – и комесар и адмирал. Дошле су са мужевима, са министрима. Приредили смо им малу екскурзију, пријем. Адмирал је недавно била у Петербургу – командовала је групом бродова, има врло топле и лепе успомене на град, петербуршку јавност. Следеће године планира са групом бродова у Владивосток. А за мене је родни Владивосток, разумљиво, најинтересантнија тема. 

Ослобођени дежурства морнари, су се међутим, сасвим предали радостима одмора на плажи. За Тахићане је тих дана посебан плезир био да се прскају испред „Седова“.

Наредног дана у пет сати после подне „Седов“ је напустио Папете. У Москви је у то време било седам сати ујутру и нови дан – 29- новембар. Да испрате брод скупили су се скоро сви становници града Папете. Посада Седова се нада да ће до главног града Самое стићи на једрима – моторе не желе да укључе, нагласио је капетан. Са једрима је далеко интересантније.