Како су руски владари и славни писци славили Нову годину и Божић

 Неке историјске личности и славни руски писци славећи Нову годину и Божић  осећали су не мање задовољства него обичан свет 
 

Цареви су се,  како и доликиује,  проводили  по царски. Тако на  пример,  Велики кнез Јован III Нову годину је,  истина признавао за празник,  али само за свој,  али не и за своје поданике. Године 1492. он је заповедио да  да се 1.  септембар слави као почетак црквене и грађанске године и тога дана су плаћане зараде и добијали се бесплатни оброци. А сам велики кнез је тог дана долазио у Кремљ и од народа свога „од люда „ примао усмене и писане жалбе.

 

Зато је Петар Велики (1672-1725) поштовао празник. После звоњаве  звона са Успнексог храма , цар је  свима честито Нову годину,  сваком даривао по јабуку, а затим је приређибан ватромет. Дворјани су следили њгов пример,  упалили су бакље од лоја смоле  којима с осветљавали место славља.

 

Јекатарина II (1729-1796) је имала обичај да Нову годину дочекује у кругу дворјана  на маскенбалу,  који је 31.  децембра  приређиван у Змском дворцу.

 

Цар Николај I Романов (1801-1855) је  главној   царској јелки у Црском Селу у Гатчини лично на симболичан начин облачио одежду Деда Мраза и честитао празник својим поданицима.  

 

У књижевној средини су слављу прилазили стваралачки и маштовито.

 

Лав Николајевич Толстој, (1828-1910) без обзира на изражену љубав према аскетизму,  упражнњавао је зимске празнике, чак и више од тога.   Породица Толсотојевих  је неговала своје новогодишње традиције.  „Толстојеви су увек прослављали  Божић и Нову годину“ каже Татјана Комарова,  водећи научни сарадник Дома Толстоја. -Ласв Никољевич је остао сироче,   су подизалсу га  тетка и бака. Године 1870. , док су  још биле живе његове тетке, уочи Божића  к њима у кућу је увек долазио свештеник из парохијске цркве и обављао службу божју  у великој  соби. А затим су китили јелку. Кад је сам Лав Толстој створио породицу,  припреме за ове празнике су почињале раније. Жена Лава  Толсотоја,  Софија Андрејевна,  скупљала је крпице, љуске од ораха, и с децом китила јелку.

 

Куповали су голе лутке,  (назвали су их скелетићима),  одевали их као анђелчиће, војнике, зечиће. Лав Николајевич је увек волео да посмтра „извођење тих радова „. Уочи Божића у велику собу су поставјали  јелку. Али ту децу нису пуштали.  Тек после службе,  врата би  се отварала  и  деца из Јасне Пољане су могла да уђу  код јелке,  а међу њима и деца  и породице која је служила грофа. Свако дете је те вечери добијао поклон. А затим би почињао карнервал. Приказиване су представе,  и сви су се,  укључујући и Лава Николакјевића,  преоблачили у костиме. А уочи Нове године породица Толстој се окупљала око препуног  стола и ишчекивала кад ће старински часовник који је  купио у Енглеској још деда великог писца, кнез Волконски, изботи поноћ. Тек што би откуцала дванаеста ура,  сви су подизали винске пехаре са шампањецем и честитали једсан другом Нову годину.

 

За све значајне празнике код Толстојевих су пекли „ Анкинов  колач“. Рецепт за тај слаткиш донерла је у породицу Софија Андрејевна. Она је била кћерка московског лекара Андреја Берса у чији дом је долазипо професор Анке. Он је и дао младој Софији рецепт тог колача.  Ту посластицу су пекли од ситног теста  с додатком кора лимуна,  затим разрезивали на мале колаче и приносили на сто.

 

Фјодор Михајлович Достојевски, (1821-1881) мада је био коцкар и весељаск,  Нову годину је ипак волео да дочекује са ближњима и то  на старински начин.  Овако  описује пишчев млађи брат,  Андреј Достојевски,   у својим успоменама,  како су се „провели „ 31.  децембра 1864.  У породици њихове сетсре Александре Достојевске Голеновске :“Другог дана беше 31.  децембар. Били смо код Голеновдских ујутру, али  остадосмо до вечери,  па ту дочекасмо и Нову годину. . . Брат Фјодор био је у одличном расположењу духа, исто као и сви присутни  па  смо се втаили кући далеко иза поноћи  као што и доликује кад се чека Нова година. . . “

 

Владимнир иљич Лењин  (1870-1924) био је толико занет пропагандом коминизма  па је тако на дочеку Нове године поред јелке био само два пута у животу и то на дечјим у Сокољњиками који су протекли у  кући  у којој је жиевла његова следбеница,  сарадница и жена Надежда Крупска. Те новогодишње визите вође светског пролетаријата  касније су опширно описиване у дечјим књигама. А 1960.  г. чак се и појавила поштанска марка на којој је било  приказано како дедушка Иљич око јелке игра са дечурлијом.

 

Јосиф Висарионович Стаљин (19878-1953) би обично пред Нову годину “поштено гуцнуо”и позивао за богато постављени сто своје сараднике и глумце да увесељавају,  иначе одлично расположено друштво чији је штимунг наметао  «хозяйин»(газда)-

 

Никита Сергејевич Хрушчов (1894-1971)  и Леонод Иљич Брежњев (1907-1982 ) који га је наследио  су ове празнике обележавали знатно скромније. ”Једном сам имао прилику да дочелам Нову годину  у друштву  већ увелико оронулог Хрушчова “,  прича  Виктор Суходрев,  преводилац Никите Срегејевича,  и наставља :-Наступила  је  је 1965. ,  а Хрушчов је,  као што је познато, већ  смењен 1964. У то време сам се дружио са његовом усвојеном кћерком Јулом Леонидовном Хрушчовој,  добро сам познавао и његовог сина Сергеја Хрушћова,  кћерку Раду и њеног супруга Алексеја Аџубеја,  уредника листа  Известија. Сергеј ме је позвао на дочек Нове године у свој стан у Улици Станиславског. Били су позвани такође Јула с мужем,  Аџубеј,  а дошао је и Никита Сергејевич с Нином Петровном. Приређена је тако скормна совјетеска седељка.  Хрушчов је,  пошто је наступила Нова година,  одржао здравицу. Затим су  после једног сата он и Нина Петровна отишли,  а ми смо остали даље да седимо. ”

 

Борис Јељцин(1931-2007)је такође дочекивао новогодишње празнике у породици. Некад је на дочек позивао  и поп-звезде. ”Једном је Јељцин у своју резиденцију позвао кутне поп-певаче Валерија Леонтјева и Алу Пугачову “,  рекао  је руском медијима Алекснадр  Богданович,  пријатељ Леонтијева”. У то време  је Валериј Јаковљевич  био угануо  ногу  и ходао је на штакама. Тако је и дошао код Јељцина. То је веома развеселило Алу Борисовну,  супругу преседника Руске Федерације,  Бориса Јељцина. Леонтјев је  излазећи из киола оставио штаке,  али их је узела Пугачова и пошла храмајући  и смејући се с једном  штаком” .