Прво слетање ловца на кинески носач авиона

Као што је већ било саопштено, прошле недеље је палубни ловац Ј-15 први пут у историји кинеске флоте слетео на палубу носача авиона „Лиаонинг“. Напетост у вези с овим испитивањем била је велика. И руководилац Шенјанске корпорације за изградњу авиона Ло Јан, који је учествовао у стварању Ј-15 преминуо је за време обуке, на самој палуби носача авиона. Терет одговорности је заиста био огроман, али су кинески конструктори и истраживачи успели да реше веома важан технички задатак.

Да би тешки ловац слетео на палубу носача авиона кинеска страна је морала да обави велики посао. Кина није успела да се договори с Русијом о предаји технологије кључних система носача авиона која обезбеђује слетање, на пример, аерофинишера. Иако је „Варјаг“, који су Кинези завршили и који је добио назив „Лиаонинг“ Кина купила у Украјини, аерофинишере за бивше совјетске носаче авиона су производила кинеска предузећа.

То што није постојао споразум с Русијом о сарадњи у вези с носачем авиона значило је да су Кинези могли да се упознају само с радним узорком аерофинишера на украјинском полигону на Криму. Међутим, нису имали приступ информацијама о технологији производње и методикама за обрачун карактеристика аерофинишера.

Сајле аерофинишера које авион хвата приликом слетања на носач авиона имају сложени састав. За њих се користе комбинације различитих легура које обезбеђују потребну чврстину и еластичност. Промене у технологији производње сајли могу проузроковати потребу за новим обрачунима масе свих покретних елемената система.

Осим бивших совјетских аерофинишера Кинези су у Украјини проучавали и западну технологију производње оваквих апарата. Могуће је да су проучавали аерофинишере бразилског носача авиона „Сан Паулу“ (некадашњи француски „Фош“). Предузимани су покушаји за успостављање контаката и са западним произвођачима овакве технике. Може се претпоставити да су коначно пројектовање аерофинишера Кинези извршили сами. Ако раде задовољавајуће, кинеској индустрији се може честитати на великом успеху.

Слетање ловца на носач авиона представљаће тек почетак дугог процеса припреме прве генерације кинеских палубних пилота који ће трајати неколико година. Пилоти ће морати да освоје не само узлетање и слетање у различитим условима. Тактика дејстава палубних авиона и борбена примена њиховог оружја има своју специфику. Посебно сложено питање биће организација сарадње између палубне авијације и надводним борбеним бродовима.

Нема поузданих података о томе у којој мери је у радно стање доведена радиоелектронска опрема у авионима Ј-15. Међутим, чак и ако авион у прво време не буде могао у потпуности да примени своје наоружање, то ни на који начин неће утицати на обављање његове главне функције – средства за припрему пилота за авијацију носача авиона.

Очигледно, следећу фазу у развоју кинеског програма носача авиона представљаће слетање на носач авиона палубног школско-борбеног авиона JL-9. Ово ће омогућити да се додатно убрза и поједностави припрема кадрова за будуће ударне групе носача авиона.

Василије Кашин,