Минут славе за хрватско новинарство

Ситуација око Косова се усијала као и ваздух у Москви – до граница подношљивости. И зато су наше дипломате приморане да демантују гомилу свакојаких инсинуација поводом руског става о Косову, укључујући и оне засноване на фантазији хрватских новинара.
А загребачки Јутарњи лист се дао у фантазирање на читав роман. Позивајући се на неки полузванични дипломатски извор, лист пише да ће Москва пристати на нову резолуцију о Косову под следећим условима: да постоји двогодишњи мораторијум за ступање краја у ОУН, да се руских војници врате у српске енклаве на Косову, и да Украјина и Грузија не добију позив за ступање у НАТО на скорашњем самиту Алијансе у румунском главном граду.
Загребачке колеге су се вероватно надале да ће последња тачка учинити да ова информација буде убедљивија – али, авај, на Балкану се лоше разумеју у наше узајамне односе са суседима. Већина има такво схватање да ће те две земље душу дати да ступе у НАТО, а Москва на сваки могући начин жели да им стане на пут, покушава да сачува свој утицај у бившим совјетским републикама. О томе да су Украјинци сами отерали натовске војнике са своје територије у Загребу се ништа не зна, а о односу према Алијанси суде по себи.
Али, то је само увод. Враћајући се теми, хтела бих да питам аутора: шта га је натерало да помисли да ће наше дипломате да деле своје тајне планове управо са хрватским новинарима?
Па ипак, дотични господин Владо Вурушић је успео да обрати пажњу на своју пресону. Сву ту такозвану информацију био је приморан да демантује сам амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин. Рекавши да је све то бесмислена спекулација, Чуркин је додао да се у основним ставовима Русије и Запада по том питању ништа није променило.
Аутор је добио свој минут славе. Али и ту се прича не завршава. У јучерашњем броју Јутарњи лист саопштава да се у телефоском разговору Путина и Буша, амерички председник позивао на овај чланак! Лист поносно пише да су се на чланак позивале и цитирале га све водеће светске агенције, попут Ројтерса, а у америчкој штампи Вашингтон пост, Вашингтон тајм, па чак је и Брисел обратио пажњу!