Почетна страница > Новости
Како је било
О експонатима се генсек Хрушчов изразио „бираним речима“као што су :
„Све је ово смеће! Да. !Треба га очистити! Не можео пролазити поред овог, знате, као какв посмтрач, као кад на обали стоји човек и гледа: ено, неко плива, а било би добро да и он заплива„.
Портерет вариоца
“Зашто је толико портрет обојен“ '-То је варилац, лете искре. , одговорио је Жутовски -Измишљш ђаво зна шта. Само да би нешто казао-обрецнуо се генсек.
Хрушчов се правда да га је разбеснело спомињање Стаљина
Дана 15. априла 1971. на последњој прослави свог рођендана, Никита Сергејевич се исповедио сликару Борису Жутовском :“Јеси ли још љут на мене, због оног што сам ти рекао кад сам оно упао у Мањеж?Тамо су ме довели као шефа државе. И водају ме по галерији, показују слике, а један од великих сликара ми шапће на ухо :“Стаљина нема на њима „. Толико сам се на њега разбеснео - па сам почео да вриштим на вас. А после тога су људи то искористили. “
Реконструкција сканадала пола века касније
Пола века након што је Никита Хручов растурио изложбу сликара-авангардиста у Мањежу, овде су поновно прозвучале речи генсека: „педерасти“, „огромне утовљене муве које се устремљују на стрвину“, „не можемо проћи мимо тога“, и ехо разбеснелог гласа Никите Сергејевича пролама се по павиљону у коме се одржава изложба специјално приређена поводом овог догађаја од пре 50 година.
У истом том Мањежу
Историја развоја тих збивања који подсећају на детектив који су се током протекле половине века „окитили „ најмаштовитијим легендама, реконструсана је и приказана под називом „У истом том Мањежу“. Изложбу су поред публике посетили и полички моћници наших дана, представници владајућег врха Руске Федерације (РФ) Олга Голодец, вице-прмеијерка и Владимир Медински, министар културе. Они су извештаче рсуких медија са ове манифетсације убедеили да се та историја у руској престоници не може поновити. Бар засад.
Сенке мушкарца и жене у малом павиљону на трећој етажи
-То су учесници оне чувене изложбе у Мањжу чије се сенке под називом самог пројекта „ У истом том Мањжу“ крећу око нас по зидовима и заједно с њима и ми се осећамо као да смо били непосредни учесници тих догађаја, -објашњава Григориј Заславски, кустос изложбе.
Пројекција совјетске филмске хронике и Хрушчов у њој
И Владини представници, Медински и Голодец, мимоилазећи се са сенкама упућују се унутра павиљона на чијим зидовима се пројектују кадрови совјетске филмске хронике у којој се препознају лица чланова Политбироа међу којима и Никите Хрушчова. Дуж целе површине зидова постављене су витрине у којима су изложени артефакти повезани са изложбом и њеним учесницима. Ту је и уалазница за изложбу, а поред ње откуцан на писаћој машини и списак учесника, три варијенте вешања слика експозиције (сваки сликар је је током година окачио слике на свој начин). Даље је још представљено и остало што су урадили ти уметници –значке, етикете, илустрације за ђачке уџбенике, календари. . .
У другој сали изложбе, у једној уској одаји схематичмно се понавља качење назива слика које су на различите начине нестале, а у трећој сали су изложене оригинали оних сачуваних слика члији су аутори сликари из студија Елија Бељутина, којих је више од десетак овде представљено. На једној од њих, на слици „Каријера „ Леонида Мечникова, као што смо већ написали, оловком је окружено место на које је Хручов пљунуо.
Министар културе РФ Владимир Медински изнео је за руске медије утиске о овом догађају: -Изложба је инетерсантна и поучна, она показује како се ументост мења са временом. Овај пројекат треба пропагирати јер истина је -кћер времена, а не ауторитета. Многе ставри које су пре 50 година изгледале шкоантне, сада изгледају чак баналне. Мешање дежаве у слободу стваралаштва може бити велико, ужасно и трагично, али оно с времном постаје смешно, па власт у очима потомака почиње да личи на кловна“.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Пола века Хрушчовљевог пљувања у мањежу
Пре пола века, 1. децембра 1962. године сви чланови Политбироа тадашње совјетске врховне валсти, предвођени првим секретаром ЦК КПСС, Никитом Серегејевичем Хрушчовим, посетили су изложбу „30 година МОСХ“ ( Московский Союз художников, Московски савез уметника) која се одржавала у Мањежу. Ова изложба је после простачког наступа Хрушчова растурена и постала највећи скандал, који је ових дана обележен у истим просторијима у којима су одјекивале речи генсека: “То је педератстија у сликарству!. . . Изазивају ли ове слике било шта? Треба их попљувати ! Ето која осећања изазивају„. И пљунуо је Хрушчов на једну слику. На „Каријеру“ Леонида Мечњикова која је сада изложена на истом месту као пре пола века и на јојој је оловком обележена „слободна територија пљувачке“ првог човека совјетке партије и државе.
Како је било
Пошто су чланови Политбироа тог 1. децембра 1962. погледали основну експозицију изложбе у Мањежу, криткикујући при том слике Роберта Фалка, Николаја Андронова и Павла Никонова комунистички великодостојниоци су прешли у другу одају у којој су били изложени авангардни радови стваралачког студија Елија Бељутина и слике Ернста Неизвесног које су натерале генсека да плане. И да изрекне тако оштар „естески суд“ којим је током многих година совјетаска авангарда била протерана у подземље.
„Биране речи“ генсека
О експонатима се генсек Хрушчов изразио „бираним речима“као што су :
„То је педерастија у сликарству !Ја већ 10 година говорима о педерастији, и шта би хтели, да им дамо орден?“
„Све је ово смеће! Да. !Треба га очистити! Не можео пролазити поред овог, знате, као какв посмтрач, као кад на обали стоји човек и гледа: ено, неко плива, а било би добро да и он заплива„.
„Кога ће привући ово печење које ви желите да прикажете? Ко ће полетети на њега? Ко? Муве које се устремљују на стрвину !Оне су, знате огромне, угојене !Оне су полетеле. “
„Изазивају ли ове слике било каква осећања? Осећа се потреба да их гелдалац пљуне!Ето, та осећања изазивају“.
И форме самоизражавања су заиста биле нове. Неке слике Бориса Жутовског Хручов је овако прокоментарисао:
Портерет вариоца
“Зашто је толико портрет обојен“ '-То је варилац, лете искре. , одговорио је Жутовски -Измишљш ђаво зна шта. Само да би нешто казао-обрецнуо се генсек.
Аутопортрет
„Опет ти! –обратио се Хручпв Жутовксом. -Кога си то налсикао?Неку ругобу!Како се то десило:човек завршио совејстку школу, факултет, на њега је утрошен народни новац, једе народни хлеб. А чиме он враћа народу за та средства кој су дата за његово образовање?Ево, оваквим аутопортретима! Овом стравом и ужасом !. . . Не може да се гледа. . . Имам познаника сликара Локтинова. Ако би се његов портрт поставио ту, то би би личило на нешто, а ово овде. . . одвратно. “
Хрушчов се правда да га је разбеснело спомињање Стаљина
Дана 15. априла 1971. на последњој прослави свог рођендана, Никита Сергејевич се исповедио сликару Борису Жутовском :“Јеси ли још љут на мене, због оног што сам ти рекао кад сам оно упао у Мањеж?Тамо су ме довели као шефа државе. И водају ме по галерији, показују слике, а један од великих сликара ми шапће на ухо :“Стаљина нема на њима „. Толико сам се на њега разбеснео - па сам почео да вриштим на вас. А после тога су људи то искористили. “
Реконструкција сканадала пола века касније
Пола века након што је Никита Хручов растурио изложбу сликара-авангардиста у Мањежу, овде су поновно прозвучале речи генсека: „педерасти“, „огромне утовљене муве које се устремљују на стрвину“, „не можемо проћи мимо тога“, и ехо разбеснелог гласа Никите Сергејевича пролама се по павиљону у коме се одржава изложба специјално приређена поводом овог догађаја од пре 50 година.
У истом том Мањежу
Историја развоја тих збивања који подсећају на детектив који су се током протекле половине века „окитили „ најмаштовитијим легендама, реконструсана је и приказана под називом „У истом том Мањежу“. Изложбу су поред публике посетили и полички моћници наших дана, представници владајућег врха Руске Федерације (РФ) Олга Голодец, вице-прмеијерка и Владимир Медински, министар културе. Они су извештаче рсуких медија са ове манифетсације убедеили да се та историја у руској престоници не може поновити. Бар засад.
Сенке мушкарца и жене у малом павиљону на трећој етажи
-То су учесници оне чувене изложбе у Мањжу чије се сенке под називом самог пројекта „ У истом том Мањжу“ крећу око нас по зидовима и заједно с њима и ми се осећамо као да смо били непосредни учесници тих догађаја, -објашњава Григориј Заславски, кустос изложбе.
Пројекција совјетске филмске хронике и Хрушчов у њој
И Владини представници, Медински и Голодец, мимоилазећи се са сенкама упућују се унутра павиљона на чијим зидовима се пројектују кадрови совјетске филмске хронике у којој се препознају лица чланова Политбироа међу којима и Никите Хрушчова. Дуж целе површине зидова постављене су витрине у којима су изложени артефакти повезани са изложбом и њеним учесницима. Ту је и уалазница за изложбу, а поред ње откуцан на писаћој машини и списак учесника, три варијенте вешања слика експозиције (сваки сликар је је током година окачио слике на свој начин). Даље је још представљено и остало што су урадили ти уметници –значке, етикете, илустрације за ђачке уџбенике, календари. . .
-Ови сликари су представљали важан део културне средине последњих година, -објашњава кустос. -Тако су Леонид Рабичев и његова супруга Викторија Шумелија урадили на пример календар совјетских железница, амблем Аерофлота, етикету за совјетски шампањац, грбове и амблеме фабирика. Вера Преображенска је постала управница студија Елија Бељутина , илсутровала је велики број књига, -за уџбенике солфеђа и биологију, док је Маја Филипова радила као декоратерка у „Мосфилму „. На примедбу руског министра културе Владимира Мединског да је реч о водећим и доброплаћеним ауторима, кустос Заславски је одговрио:-Водећим да, а добро плаћеним никако не.
У другој сали изложбе, у једној уској одаји схематичмно се понавља качење назива слика које су на различите начине нестале, а у трећој сали су изложене оригинали оних сачуваних слика члији су аутори сликари из студија Елија Бељутина, којих је више од десетак овде представљено. На једној од њих, на слици „Каријера „ Леонида Мечникова, као што смо већ написали, оловком је окружено место на које је Хручов пљунуо.
Истина је кћер времена, а не ауторитета
Министар културе РФ Владимир Медински изнео је за руске медије утиске о овом догађају: -Изложба је инетерсантна и поучна, она показује како се ументост мења са временом. Овај пројекат треба пропагирати јер истина је -кћер времена, а не ауторитета. Многе ставри које су пре 50 година изгледале шкоантне, сада изгледају чак баналне. Мешање дежаве у слободу стваралаштва може бити велико, ужасно и трагично, али оно с времном постаје смешно, па власт у очима потомака почиње да личи на кловна“.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
