Јужни ток: почетак

Почела је изградња гасовода Јужни ток. На југу Русије недалеко од града Анапа почели су радови на гасоводу који ће спојити Русију и Бугарску по дну Црног мора, а затим ће копном ићи до Италије. Заједно са Северним током тај гасовод ће бити гарант енергетске безбедности Европе, а такође тесне сарадње са Русијом.

Прорачуни су да ће гасовод бити дужине 925 километара. Пројекат ће коштати 8,5 милијарди долара. Поред руског Гаспрома акције Јужног тока поседују италијански Eni S.p.A., француски EDF и немачки Wintershall Holding GmbH. 2018. године кроз Јужни ток треба да прође 63 милијарде кубика гаса. Почетку изградње је присуствовао председник Русије Владимир Путин. Он је изјавио да ће овај огроман инфраструктурни пројекат бити реализован за максимално кратко време.

- У њему учествују многе европске земље. Довољно је рећи да ће у прво време гас бити испоручиван у најмање шест земаља. То су Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија, Италија, Хрватска. У реализацији пројекта учествују велики партнери из западне Европе – из Француске, Немачке, Италије. Овај пројекат је добио политичку подршку у свим земљама партнерима. Потписани су међувладини споразуми, донете су све инвестиционе одлуке.

Владимир Путин је, такође, рекао да ће велика пажња бити посвећена еколошкој страни пројекта, пошто се ЕУ веома брине о очувању животне средине.

- Могу обећати свим учесницима пројекта да ће он бити реализован по највећим еколошким стандардима.

Тако ће руски гас, без посредника, добијати не само водеће земље Европе, него и балканске, говори председник Савеза нафтно-гасне индустрије Русије Генадиј Шмаљ.

- Јужни ток је потребан да био омогућио излазак руског гаса на југ Европе. Изградња тог гасовода је за нас занимљива зато што добијамо директан излаз на тржиште и заобилазимо транзитне земље. Као што је познато, за транзит треба платити. И овде идемо по копненом прагу Турске, и за то ћемо морати да платимо. Али цена је у сваком случају мања од оне коју плаћамо Украјини.

Јединствено што може да омете успешну реализацију пројекта је европски трећи енергопакет, према којем један испоручилац гаса може да попуни само половину капацитета гасовода. То иде на штету интересима руског Гаспрома, који гради већ другу цев у Европу и има највећи удео у Северном и Јужном току. Европљани истовремено изјављују да су спремни да разговарају са Русијом о непријатним странама тог механизма. Можда је Европа, коначно, схватила да ће од „токова“ имати више користи него сама Русија, размишља аналитичар компаније „Сбербанк КИБ“ Валериј Нестеров:

- Ми градимо гасоводе, а у добитку су пре свега Европљани. То су за њих додатни путеви којима иде руски гас. То је за њих корисно, јер ће имати много путева за извоз руског гаса.

А кроз 20 година Европа без руског гаса неће моћи да опстане. Прогнозе Међународне агенције за атомску енергију су да ће се производња нуклеарне енергије у Европи дупло смањити, а потражња за гасом нимало.