Седов: лепоте Самое и курс ка Филипинима

Једрењак Седов је био у Независној држави Самоа и сада се креће ка главном граду Филипина – Манили. У датом тренутку прешао је 180. меридијан: званичну границу између Западне и Источне полулопте.

Формално привремени скок из једне полулопте у другу Седов је извршио још раније, на прилазу престоници Самое, Апији. Ради се о томе што су 2011. године у овој тихоокенској држави решили да живе по времену Источне полулопте – ради развоја трговинских веза са Аустралијом и Новим Зеландом. Пре тога Самоанци су живели по времену Западне полулопте и водили активну трговину са Америком.

Капетан Седова Николај Зорченко, како би се нашао у истом времену са становницима Самое, донео је одлуку да пребаци време на Линији промене датума. На крају је испао скок у будућност: из данашњег дана путници Седова су доспели одмах у прекосутра. Николај Зорченко објашњава:

- Читава земљина кугла је подељена на 24 часовне зоне. Како 15 степени пређете по дужини, тако се време промени за један сат. Ми путујемо на запад, значи требало би да сваки пут пребацујемо време уназад. И пребацивали смо толико да смо заостали од народа за читав дан. Али нисмо ми први: у провој експедицији око света Магелана када су се вратили, такође су закаснили за један дан. Проверавали су и грешку нису нашли али су схватили да је то зашто што су пловили око земљине кугле. Тада су је већ раставили на паралеле и меридијане и дошли до суштине.

У ноћи пред упловањавање у Апију на броду је било објављено да једног дана у децембру за посаду и путнике Седова неће бити. Сведок скока у будућност је био и московљанин Михаил Камињин, који је доспео на легендарни једрењак захваљујући сижеима о путу око света на сајту Гласа Русије: као туриста практикант. Михаил је рекао да на крају није стекао само ретке утиске од сусрета са историјским бродом, од самог похода, већ и од суманутог путовања по острвима изгубљеним у Тихом океану. Остаће у сећању и најватренија у директном смислу речи етапа пловидбе.

Све време је било врло вруће и влажно. Већ ујутру сунце је пекло до читавих 30 сепени! Дању је било још топлије. И људи су се умарали од такве врућине. Али у целини време је било добро: без обзира на мирно море било је неколико једрењачких узбуна у којима смо мој друг и ја учествовали. Углавном смо морали да пловимо мотором. Три пута нас је поливао тропски пљусак, истина, одмах се све сушило. Хтели смо да нас полије киша, али освежење то није доносило: као и вода иза палубе, тако је и киша врућа – 30 степени. Спасавали су нас само клима-уређаји на Седову.

Станка у Самои је трајала свега два дана. Први пут у читавом путовању око света то је била чисто пословна посета у циљу попуне резерви хране, воде и горива. Али чак без званичних манифестација, Седов је гостољубиво отворио палубу за становнике Апије – јединог града и луке Самое. Посада и курсисти су стигли да уживају у лептоама главног острва те државе – Уполуа. Тихе лагуне и плаже, живописни кањони и необично лепи висећи водопади: утисци за дугу 31-дневну пловидбу до Филипина.