Национална идеја Русије – озбиљно или у шали?

Актуелни ументици у свом стилу! Управо такав узвик изазвало је код многих саопштење о отвореном конкурсу арт-концепције Национална идеја Русије. Објавивши на Интеренту овај конкурс, уметници су обећали да ће најзанимљивију по њиховом мишљењу идеју они купити од аутора за 300 хиљада рубаља, тачније за 10 хиљада долара.

Георгиј Мамин и Дмитриј Саутин, чланови CF Art Group дали су учесницима конкурса рок: од 1. децембра до 1. марта 2013. године. И бацили изазов свим корисницима Интерента: бирајте и гласајте на сајту! Народ није остао равнодушан према избору националне идеје, примећује Георгиј Мамин.

- То је врло важна тема. Ми желимо да језиком савремене уметности размотримо ову тему и укључимо у гласање широке народне масе. А наш задатак ће већ бити, ослањајући се на ове резултате, да изаберемо ону идеју која ће нас надахнути на даљу разраду и стварање савременог уметничког дела.

На сајту конкурса већ првих дана је стигло преко 70 арт-концепција. У већини њих се осећа иста само иронија коа у читавој идеји конкурса. На пример, руски пасош са отвореном шенген-визом. Да ли је то предлог свима да оду, или позив да се врате? Или да се постане равноправни члан Шенген-простора? Или још једна варијанта националне идеје, инспирисана жељом да се промени негативан лик Русије на Западу: вук са великим очњацима, који у шапама љуља дете. Русија није страшна, није опасна, у ствари она је добра и пријатна. Предтављена је и оваква арт-концепција: огромна машина за млевње меса, која меље ђубре и избацује златне полуге. Она као д апоказује: тако се у Русији варе туђе идеје и рађа се самосвојна култура.

Али међу лидерима народног интернет-гласања нису ти ликови. Лидер је концепција коју аутор декларише овако: Човек који сам себе клеше из камена суровим маљем, не види себе, али зна да ће успети. Народу се очигледно допада патос, са којим аутор развија своју идеју, цитирамо: само укупност упорности са спознајом себе као дела целине може да претвори безоблични комад камена у фигуру величанствене будућности. А можда је предност дата досетци? Млади историчари уметности не крију свој иронични однос према читавом конкурсу. Говори петербуршки историчар уметности Филип Дворник:

- Чак не знам како то да оценим: као политичку акцију, као гест уметника? Савремена уметност увек је ван званичних идеологија, она игра против било које националне идеје, а овде је то просто невероватан покушај да се пева у један глас.

Коначни резултат акције Георгија Мамина и Дмитрија Саутина треба да буде некакво уметничко дело које ће они сами направити на основу једне или неколико понуђених концепција. И биће изложено 2013. на Венецијансом Бијеналу.