Словенија дошла у најтежу фазу

У Љубљани је, у организацији Института за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС организован округли сто на тему „Друштвене промене у Словенији. Одакле кренути“. Учешће су узели угледни интелектуалци.

Модератор скупа био је научни сарадник Института, магистар Зијад Бећировић, који је за „Глас Русије“ рекао да су на округлом столу у организацији ИФИМЕС-а покушали да детектују стање проблема у словеначком друштву.

Чини се да је посебно након уласка Словеније у ЕУ и НАТО, као и ОЕБС, ова држава остала без јасног циља.

Даље господин Бећировић наводи да политичке елите, ако их тако можемо назвати, нису понудиле решења за горуће проблеме. Чак се чини да суштинских промена није било још од 1945.године. Политичке елите које су још тада успостављене само су прерасле у нове групације које представљају организовани криминал у Словенији и које имају доступ до извора моћи, а то је пре свега власништво у државним предузећима. Према неким проценама, 34% капитала се налази у власништву државе што омогућава тим елитама да једноставно буду господари свих друштвених дешавања у Републици Словенији. Због тога је јако важно да Словенија пронађе решење како би деблокирала свој тренутни положај на више нивоа: полтичком, етичком, правосудном и законском. Приликом процеса придруживања ЕУ, Словенија је хармонизовала своје унутрашње законодавство са законодавством ЕУ. Али, тада су занемарили успостављање унутрашње хармоније, односно проналажење одговарајућих законских оквира који ће омогућити ефикасније функционисање саме државе. Такође, мора се пронаћи решење за развој, јер Словенија нема програм који би одредио некакве смернице развоја, у барем наредних 20 година.

О осталим проблемима који су Словенију, па и земље из региона довели у незавидне позиције господин Бећировић говори:

- Организовани криминал и корупција добрим делом симболишу и политичке елите су постали велики проблем за ова друштва и Словенија се мора обрачунати са криминалом и присутном корупцијом. То се наравно мора десити у оквиру правосудних институција- ту најпре мислим на тужилаштво и судове и репресивни полицијски апарат. До сада у оквиру ових институција није било ни једне значајније акције где би макар били утврђени носиоци организованог криминала и корупције, нити су они процесуирани. Хрватска, се ту, за разлику од Словеније, у оквиру правосудних институција обрачунала и са својим бившим председником и замеником премијера. Охрабрујуће су у том смислу и најновије акције у самој Србији.“

У Словенији постоји и слабо законодавство на подручју локалне и регионалне самоуправе, пре свега када се ради о позицији самих градоначелника. Градоначелници имају сву могућу моћ и на нивоу ЕУ они имају највише овлашћења. Тај се анахронизам мора решити, према учесницима округлог стола, проналажењем начина да се повећа одговорност градоначелника и да појача улога самих општинских већа. То ће у Словенији посебно бити тешко спровести, јер на државном нивоу, утицај „градоначелничког лобија“ је веома јак.

Господин Бећировић наставља:

- Словенија је од свог остамостаљивања 1990.године, дошла у најтежу фазу. Мора се пронаћи решење које би представљало општи друштвени консензус, а у тренутној ситуацији политичких односа Словенији имамо врло снажну поделу на леве и десне политичке партије. Врло је тешко наћи личност која може помирити та два јако супротстављена блока и у том смислу се много очекује од председника Борута Пахора. Проблематичан је ту и један врло либералан закон који се односи на иницијативу организовања референдума. Дакле, ко сакупи више од 40000 потписа може расписати референдум и на такав начин блокирати, када год жели доношење било каквог закона. Сада је то врло опасно јер би требало донети многе антикризне и реформска законе, битне за будућност државе .

Може се рећи да је Словенија сада налази у једном зачараном кругу и да покушава пронаћи решење које ће омогућити стабилност. Без сарадње власти и опозиције сасвим сигурно није могуће наћи решења која би довела до промена Устава, који је у многим деловима прилично застарео.

Јована Вукотић,