Три године након Извјештаја парламентарне комисије нема истраге о злоупотребама средстава донираних БиХ

БAЊA ЛУКA, СAРAЈЕВО - Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Милорад Живковић изјавио је да одговорност за то што се још увијек не зна гдје су завршила велика донаторска средства за БиХ сносе надлежне истражне институције, а највише Тужилаштво БиХ.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић тврди, међутим, да Тужилаштво не води истрагу о злоупотреби донација, "јер им Извјештај парламентарне Истражне комисије за утврђивање трошења донаторских средстава никада није достављен".

Предсједавајући те комисије Тихомир Глигорић каже да то што из Парламента БиХ извјештај и закључци комисије нису достављени Тужилаштву БиХ може значити само да је то "неко стопирао".

- Тада је потпредсједник Странке демократске акције Шефик Џаферовић био члан колегијума Представничког вијећа Парламента. Њему и као правнику треба поставити питање одговорности и ко је тај лоби унутар Парламента који је спријечио вољу скупштине - каже Глигорић.

Он додаје да таква ситуација одговара и Тужилаштву, јер да је хтјело, оно је могло да покрене истрагу и на основу информација медија.

- Људи који су злоупотријебили новац од донација и данас су у власти. Тужиоци који раде у Тужилаштву преко страначких листа чувају политичаре који су извршили злоупотребе - каже Глигорић.

Рад Комисије прекинут је 2005. године. "Глас Српске" сазнаје да је утврђено да је БиХ до почетка 2005. године укупно добила 14,8 милијарди марака помоћи, а да су њени органи евидентирали улазак око седам милијарди. Гдје је завршило седам милијарди КМ, остало је непознато.

И високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун својевремено је рекао да су "криминалци у БиХ украли више од седам милијарди марака".

- Кључна ствар била је недостатак политичке воље да се стварно истражи количина средстава која је добијена од донација и начин на који су та средства утрошена. Комисија је у закључцима инсистирала да све институције на свим нивоима посебну пажњу посвете контроли начина трошења тих донација. То, ниједна од њих није испоштовала - каже Милорад Живковић, који је био члан Истражне комисије Представничког дома Парламента БиХ за утврђивање трошења донаторских средства у БиХ од 1996. до 2005. године.

Додаје да је Парламент БиХ донио закључак да Савјет министара организује презентацију података о свим донираним средствима, али да ни представници међународне заједнице нису били превише заинтересовани да доставе своје податке колико средстава су дали БиХ.

У закључку 3. Извјештаја Истражне комисије од 7. новембра 2005. године стоји да Представнички дом сугерише свим институцијама и органима у БиХ, у чијој је надлежности контрола законитости финансијског пословања и сузбијање криминала, а прије свих канцеларијама ревизора на свим нивоима у БиХ, СИПA, ОБA, МУП-у на свим нивоима и тужилаштвима да у склопу редовних активности посебну пажњу посвете контроли начина трошења донација.

Секретар Истражне комисије Милан Зјајић каже да та комисија никад није ни почела са стварним радом.

- Тај пројекат је требало да кошта око 300.000 марака, али Савјет министара није дозволио средства за реализацију и тако је то заустављено. Као разлог наведено је да постоји неки пројекат евиденције донација при Министарству вањске трговине и економских односа. Истражна комисија је указала на све слабости те евиденције министарства - каже Зјајић.

Додаје да је ангажована и ревизорска кућа из Норвешке, која је извршила ревизију пројекта, али да је на крају преписала примједбе Истражне комисије.
Терзић: 90 одсто новца потрошили странци

Предсједник Странке демократске акције Сулејман Тихић, суочен с покушајем Хасана Ченгића да угрози његову лидерску позицију у СДA, на једном од конгреса ове странке узвратио је пријетњом да ће се утврдити ко је злоупотребљавао донације.

Бивши предсједавајући Савјета министара БиХ Aднан Терзић каже да Савјет министара није могао да издвоји 300.000 КМ за рад Истражне комисије за утврђивање трошења донација.

- A ако је тачно да је господин Ешдаун рекао да је нестало седам милијарди марака, онда је 90 одсто те суме потрошено унутар међународних институција - каже Терзић.