Угрожава ли Европу даља дезинтеграција?

Крајем ове године у Европи је поново активирана дискусија у вези са растом сепаратизма и национализма на простору ЕУ и дуж њених спољних граница. После објављивања о евентуалном референдуму 2014. године у Шкотској по питању напуштања Велике Британије и успеха на месним изборима каталонских сепаратиста, Србија је позвала новом преформатирању Косова. Србска влада је предложила међународној заједници да промисли о претварању те самопроглашене државе по узору на босански или шпански модел са пружењем најшире аутономије месним Србима.

Коментар Петра Искендерова.

Када је србским властима постало јасно негативно реаговање ЕУ, власти Србије су припремиле нови документ. Према информацијама Агенције Франс Прес, он предвиђа пружање Србима на Косову висок степена аутономије према моделу шпанске Каталоније са пружањем им пуномоћја по свим питањима свакодневног живота, образовања, полиције, права, економије и финансија.

Националистичка и сепаратистичка расположења обухватају и проблематичне земље ЕУ, и државе, које се сматрају економским узором за браћу у ЕУ – као што су Француска или Велика Британија.

Свакако, тешко да ће доћи нова етапа крвавог прекројавања европских граница по узору на бившу Југославију или долазак на власт у Грчкој радикалних националистичких снага. Како је истакао у интервјуу Гласу Русије експерт Института Европе РАН Владислав Белов, Европа из друге половине 1960-х година, када је у Грчкој био извршен државни удар црних пуковника, и данашња Еврропа су различите.

- То су ипак две различите Европе. Свакако, и тада је било тешко замислити војни удар у Грчкој и долазак на власт диктатуре црних пуковника. У данашњој Европи је то теже замислити, јер се Грчка налази у структурама НАТО, она је део европске политичке и економске уније. Међутим, заоштравање социјално-економских проблема, криза интеграционимх процеса традиционално воде расту унутарполитичке нестабилности, расту популарности фашистичких и левичарскорадикалних снага.

Заиста, лидери практично свих сепаратистичких странака и покрета – у Шкотској, Каталонији, Басконији или Северној Италији – користе углавном паролу финансијске независности као средства решења социјално-економских проблема. Управо те идеје ће очито бити у основи референдума о самоопределењу Каталоније, који, према подацима шпанског листа Ла Вангардиа, може да буде одржан 2014. године, подсетио је у интервјуу Гласу Русије италијански правник, представник националног некомерцијалног удружења Јединствени правни прозор Франческо д’Агата.

Док у Европи буду командовале банке, нажалост, неће доћи до промена у корист народа. Ако се та ситуација сачува, самити ЕУ ће се ограничавати разговорима о економској стабилности, а не свакодневним проблемима људи, питањима борбе са незапосљеношћу и решењу других акутних социјалних проблема. Међутим, чак и ради тога да се створе радна места, неопходна је реална промена структуре ЕУ.

Главна опасност за Европу се крије у томе да данас чак експедитивно и дугорочно решење проблема зоне евра тешко да ће утерати тог џина у заједничку еврофлашу. Узрок: националитзам и сепаратизам очито јачају.