Дискусије о Косову на Западу - позориште апсурда

У њима је све мање анализе догадјаја у покрајини, али зато је све више геополитике. Водећи медији нашироко расправлчјају о могућности руског вета на резолуцију СБ УН о про-глашењу независности покрајине. Као аргументи «за» и «против» наводе се и предстојећи избори у Русији, и си-туација у Чеченији, па чак и спорови Москве са парт-нерима из ЗНД-а око цена руских енергената.
Британски лист «Фајненшел тајмс» је највише забраздио на пољу вештачке русификације косовског проблема. Ње-гов аутор Филип Стивенс пише да је «Косово уплетено у Путинову кампању светлања образа Русије несавесним методама» медју којима се у први план, због нечег, истиче тежња Москве за стварањем нових проблема у медјународним односима. А лондонско издање «Опсервер» види корене руске опозиције независности Космета у непријатељском односу Москве према САД и ЕУ.
Прилаз косовском проблему са ових позиција може да га сведе на неслагања Русије са САД и ЕУ и да учини вероватним њихово медјусобно цењкање.
Медјутим, исто тако утицајна западна издања покушавају да заузму објективнији став према дотичном проблему. На пример, амерички часопис «Тајм» сматра да руски вето стављен на резолуцију о независности Косова може да буде добро за регион. Издање основано карактерише као пренагљене апеле Вашингтона и Брисела на одвојену ин-теграцију Србије и Косова у ЕУ. По његовом мишљењу, пре тога требало би да се барем помогне Србији и Косову да створе ефикасну привреду јер ће у овом случају њихова медјусобна сарадња бити неминовна. А за то је потребно време.
Овде прилазимо још једном аспекту косовског проблема. Запад образлаже своју подршку албанским сепаратистима и идејама интеграције. Наводно, овај корак ће помоћи по-крајини да се интегрише у јединствену Европу. Штавише, омогућиће Београду и Приштини, као што је рекла државни секретар САД Кондолиза Рајс – «да оставе своју прошлост иза себе и да крену даље, у будућност».
Медјутим, овај третман је кобан за судбину неколико стотина хиљада косовских Срба. 200 до 300 хиљада њих је напустило покрајину већ након уводјања медјуна-родних мировњака у њу. Пошто се боје да се врате на родна огњишта под заштитом оклопних транспортера Алијансе, тим пре то неће учинити у условима косовске независности. Јер, све кључне положаје у покрајинским органима власти заузимају некадашњи припадници терористичке Ослободилачке војске Косова, тј. они који су убијали српске цивиле, који су рушили њихове куће и манастире. А то знаћи да признање независности Косова неће представљати тријумф идеја интернационализма, већ смртну пресуду плановима изградње мултинационхалног друштва у покрајини.
Али присталице независности Косова у Вашингтону и Бри-селу не обраћају пажњу на такве ситнице. Косовски про-блем је за њих одавно елеменат глобалних геополитичких игара са наглашеним антируским карактером.