Међународни дан успомене на жртве Холокауста

27. јануара у многим земљама се обележава Међународни дан успомене на жртве Холокауста - Генерална Скупштина УН се определила за овај датум, јер су управо тада совјетске снаге ослободиле концентрациони логор у пољском граду Аушвиц, који је био права фабрика смрти за затворенике, пре свега, за Јевреје.

Коментар нашег дописника Евгенија Ерлиха.

- У Израелу, према статистикама, данас живи 200 хиљада бивших заточеника гета и немачких концентрационих логора. Сваки од њих има своју судбину, своју биографију. Међутим, све их је ујединило то, што су они у време Другог светског рата морали да умру. Погинула је читава породица професора Лазерсона из Каунаса. Остала је само Тамара, његова кћи. Када је имала 12 година, она се нашла у гету, где је водила дневник. Данас су њене Бељешке из каунаског гета објављене на три језика.

Од 35 хиљада људи су одвојили трећину – 10 хиљада неспособних за рад – старце и децу. Од тих 10 хиљада је преживео само један дечак, он је дошао у гето и испричао да су их све стрељали.

Тамара је успела да побегне. Спасла ју је литванска жена. Међутим, чешће је било другачије. Месни становници на окупираној територији су радо предавали Јевреје. Ево успомена Аврама Фукса.

- Ми смо се крили у шуми. Имао сам 19 година, а брат имао 16 година. Ми смо гладовали, те смо се обратили ради помоћи месном становнику. Он је обећао да ће нам донети храну. Уместо тога је довео мађарске жандаре. Нас су сурово истукли и послали у гето. Тамо смо срели родитеље, читаву породицу. Затим су нас возом пребацили у Аушвиц. Даље знате, шта је било.

Добро је познато према документима, шта је било даље. Разлика је само у бројевима погинулих. У Аушвицу било је уништено око милиона људи. 150 хиљада су били Пољаци, 100 хиљада Руси, више од милиона су били Јевреји. Самуел Пизар, бивши затвореник, прича: то је био пакао на земљи. Аушвиц није био једини логор смрти. После рата је испало да од свих ученика школе, коју је похађао Самуел Пизар, - 600 дечака и девојчица – преживео је само он. Самуел Пизар је данас познат у свету као крупни научник, правник, бизнисмен. Он је био саветник председника САД. Сада два његова сина раде у администрацији Барака Обаме.

Термин Холокауст је из старогрчког језика. Он се преводи као спаљивање, ватра, која уништава све. Међутим, у Израелу такво коначно решење јеврејског питања називају – Катастрофа. Она је обухватила читав народ и сваку породицу.

Највећи у свету музеј Катастрофе – јерусалимски Јад-Вашем – успомена и име – чува имена 4 милиона Јевреја, који су погинули у Холокаусту и 23 хиљаде праведника. Праведници народа света су људи, који су по цену свог живота спасавали Јевреје од смрти. Један од њих, Фјодор Михајличенко, совјетски ратни заробљеник, у Бухенвалду је помагао дечку Лелеку. После више година главни ашкенаски равин Израела Меир Лау се срео са председником СССР-а Михаилом Горбачовим и замолио да му помогну да нађе Фјодора Михајличенка, свог спасиоца. Меир Лау, један од најпоштованијих јудејских мудраца, није нашао војника Фјодора, јер је тај већ умро. Међутим, његово име је уклесано у алеји праведника. Равин Лау води тамо своју огромну породицу – он има осморо деце, 50 унука и 5 праунука.

- Фјодор је негде крао за мене кромпир и правио чорбу. То је било чудо. Од свог џемпера ми је направио капу да не бих назебао. Када су логор ослобађали, он ме је својим телом заклонио од метака. Он је био млад човек, није био Јевреј. Не разумем, зашто је рескирао ради мене. То нема рационално објашњење. То је људска душа.

Холокауст за Израел није само трагична страна историје. То је прича о конкретним људима, који су преживели Катастрофу. Главна идеологија читаве земље је да се онемогући масовно уништавање Јевреја.