Злочинци затрли цијело село

У селу Брадина, код Коњица, у Федерацији БиХ, у суботу је откривена и освештана спомен-плоча с уклесаним именима 88 српских жртава

које су убијене у овом мјесту од 1992. до 1995. године. Спомен-плочу, постављену у порти дјеломично обновљене цркве Светог вазнесења Христовог у Брадини, освештали су изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија, парох мостарски протојереј ставрофор Радивоје Круљ и свештеник српске православне цркве из Коњица Милан Бужанин. Вијенце на спомен-обиљежје страдалим Србима Брадине, осим преживјелих Брадињана, положили су и предсједник Савеза логораша РС, Бранислав Дукић, предсједик Удружења српских логораша који тренутно живе у САД и Канади, Зоран Ђорђић, и предсједник Клуба делегата Срба у Вијећу народа РС, Сташа Кошарац.

Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша РС, каже да је у Брадини извршен страшан злочин и геноцид, јер од села није остало ништа, а чак ни храм није обновљен послије рушења.

- Поред овог храма донесене су кости уморених цивила. Извршиоци злочина нису размишљали ниједног тренутка да ли је ријеч о старцима, дјеци, трудницма већ им је био циљ да униште све што је православно и српско. Није Брадина једино такво мјесто, јер је њих пуно по Федерацији БиХ. Брадина је само још један доказ да суживота нема у БиХ, све док босанска страна не покаже добру вољу и не каже да су и они починили злочине над Србима - поручио је Дукић

Он наглашава да је био један од логораша који је прошао кроз Тарчин, Храсницу, "Виктор Бубањ" и Вентрални затвор у Сарајеву и тврди да се добро сјећа када су браћу Куљанине из Брадине довели сломљених руку и ногу. Зоран Ђорђић, предсједник Удружења српских логораша који тренутно живе у САД и Канади, тврди да је на подручју општине Коњиц у неколико логора током рата било затворено око 360 Срба. Према његовим ријечима ти људи су били затворени у логору Челебићи, просторијама бивше ЈНА и Спортском центру у Коњицу, те у просторијама Основне школе "Звонимир Бориша Ноно" у Брадини.

Симо Тушевљак координатор Тима МУП-а РС за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина, каже да се злочини у Брадини не могу одвојено посматрати од злочина у Коњицу.

- Срби из Брадине који су преживјели логоре и страдања незадовољни су што домаће и међународно правосуђе није учинило више на процесуирању одговорних за злочине над становницима овог села - истакао је Тушевљак.

Село Брадина до рата је имало 175 домаћинстава, да би током рата свака кућа, шупа и штала биле спаљене, чесме уништене, а водоводи пресјечени. Страдање Срба у Брадини започело је 25. маја 1992. године када су припадници тадашње Територијалне одбране из Коњица, "зелених беретки", те Хрватског вијећа обране напали село и убили 45 становника, а настављено је током рата.