Велико испијање чаја или казнена завера

Прогалсивши формирање Форума међународних произвођача чаја, земље које су ушле у овај блок фактички су изјавиле да почиње прерасподела тржишта чаја.

У „чајни ОПЕК“ који се на енглеском зове International Tea Producers Forum ITPF, ујединило се шест држава, који производе више од половине светског обима чаја – Индија, Кенија, Шри-Ланка, Индонезија, Руанда и Малави. На челу блока је Индија, а штаб треба да буде отоворен у престоници Шри-Ланке, Коломбу. Чланови нове организације су објавили да се њихов производ на међуарнодном тржишту потцењује и да његову цену треба подићи.

Како намеравају да раеагују на ове изјаве Кина, Турска, Вијетнам и Иран, који производе другу половину чаја у свету, за сада се не зна. Али изазов им је упућен, и може да се деси да они такође реше да се уједине на чајном фронту. Треба рећи да је до данас у области чајне производње лидирала Кина, која годишње испоручује на тржишта, по подацима Светске организације за храну у УН, скоро милион и по тона чаја. Индија је традиционално заузимала друго место, производећи око 990 хиљада тона чаја. Очигледно је стварање чајног картела иницирала Индија у циљу да се помери са водећих позиција Кина, а уједно да се покуша успостављање контроле цена ове продукције.

Са тезом да је чај на тржишту мало потцењен можемо да се сагласимо, рекао је у интервјуу за Глас Русије генерални директор Руске асоцијације произвођача чаја и кафе Разам Чантурија, али практично то ће бити врло тешко учинити.

- Ако земље чланице ITPF преузму на себе смелост и започну да ограничавају извоз продукције због повећања цена, и раст цена буде динамичан, онда по речима Рамаза Чантурије, то може да доведе до смањења потрошње чаја у читавом свету.

Чак приликом покушаја низа земаља да преформатирају тржиште чаја и да подигну његову цену тешко да планети прети вештачки дефицит, сматра ескперт Независне војне агенције Инфесткаве Лилија Брујева.

- Обими новчаних средстава на овом тржишту нису тако високи, као рецимо на тржишту нафте. Формирање чајног ОПЕК-а ће бити несврсисходно скупо. Такође цене чаја зависе од приноса конкренте године, што чини њихово вештачко регулисање прилично тешким. Ако ипак цене чаја буду вештачки повишене, на тржиште ће изаћи друге земље произвођачи, које праве чајни напитак из јефтиније сировине. Такође велику популарност ће имати други напици, као што је кафа, напици на основу трава и слично.

Да ли постоје други фактори, који озбиљно ометају диктат посебно узетог картела на светском тржишту чаја. На пример, ресорне инфраструктуре у земљама потрошачима. Русија купује чај у читавом свету и око 85% напитка који се продаје у земљи пакује се у руским фабрикама. Тачније Русија не зависи непосредно ни од једног произвошача, пошто значајне резерве сировине ускладиштене већ на територији земље омогућавају чајним фабрикама да маневришу, појаснио је Рамаз Чантурија. У случају промене цена на једним аукцијама, руски дистрибутери имају могућност да се мирно пребаце на друге платформе, не допуштајући осетна колебања цена. Отприлике иста ситуација је настала и у Европи, где се већи део чаја који се троши пакује у локалним фабрикама.

А чај расте не само у Индији, Шри-Ланки, Кини или Руанди, већ у скоро 40 земаља света. У последње време чајне плантаже се развијају на пример у Аргентини и Аусралији. И мада су ове земље далеко од индустријских размера чланова ITPF или исте те Кине, оне неће пропустити шансу да се придруже светској чајанци.

Никита Сорокин,