Између Истока и Запада

17. фебруара компанија Гаспром прославља 20-годишњи јубилеј. За ово време пошло јој је за руком да постане неоспорни лидер у експлоатацији гаса у Русији и један од главних испоручилаца гаса у Европу. Ексепрти су уверени да сада Гаспром почиње да напредује на исток, освајајући налазишта у Источном Сибиру, на полуострву Јамал и претендујући на солидан део азијских гасних тржишта.

Неки експерти сада у шали кажу да се Гаспром према својим годинама односи као жена – покушава да смањи узраст за неку годину. Мада је поштено, све према званичним документима. 17. фебруара 1993. године државни гасни концерн Гаспром био је претворен у истоимено Руско акционарско друштво. Сам државни концерн је настао од својетског Министарства гасне индустрије. Управо оно је 80-их година почело да ради заједно са евопским гасним гигантима и да успоставља извоз. Али максимално ефикасна сарадња је постала већ почетком 21. века. 2011. године покренут је гасовод Северни ток који директно спаја Русију и Немачку. За годину дана прорадила је његова друга линија, и започела је изградња Јужног тока. Без обзира на то што Европа стлано покушава да оптимизира своје трошкове за сировину, тражи нове изворе енергије, позиције Гаспрома у региону прилично су стабилне, сматра аналитичар за нафту и гас ИФК Капитал Виталиј Крјуков.

- Истовремено са падом потражње пада и експлоатација у европским земљама, то отвара одређену нишу за руски гас. По мени, у апсолутном еквиваленту не може се очекивати да ће испорука руског гаса у европске земље падати. Можда ће његов удео пасти, али у апсолутном еквиваленту око 140-150 милијарди кубних метра годишње увек можемо да испоручимо.

Са друге стане, Гаспром цени не само стабилност, већ рачуна у великој мери и на развој. Он жели да осваја нова налазишта, да примењује нове технологије, али ради тога су му потребни и купци, сматра председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ.

- Заинтересовани смо за то да имамо прилично велике, дугорочне уговоре за испоруку нашег руског гаса. Тада бисмо могли да озбиљно мислимо и о увећању капацитета експлоатације. Зато што гасна грана, као и нафтна, прилично је интертна и ми не можемо овде да рачунамо на неке пројекте на годину-две, нама је потребно да ти пројекти раде 15-20 година. А то значи да су нам потребни дугорочни уговори за испоруку гаса.

Ако руској комапнији постане тесно на европском тржишту, она може да крене на Исток. Тамо ће Гаспром имати и нова налазишта и нове потрошаче, говори Виталиј Крјуков.

- Региони експлоатације ће се стално мењати, компанија ће излазити на нове територије, то је и Источни Сибир, Јамал, епиконтинентални појас. Сви ови пројекти захтевају више капитала него у Западном Сибиру и захтевају нова тржишта и нове купце гаса. Данас у Азији цене су изнад 600 долара за хиљаду кубних метара, а на европском тржишту ове цифре, по правилу, налазе се испод 400 долара за хиљаду кубних метара. Зато је овде избор очигледан и компанија ће у већој мери инвестирати у нове пројекте, у изградњу нових гасовода, оријентисаних на азијско тржиште.

Главни пројекат у европском правцу за Гаспром остаје Јужни ток, који треба да буде изграђен и пуштен у рад 2015. године. Основни азијски пројекти су гасоводи Алтај и Сахалин-Хабаровск-Владивосток, који ће повезати Гаспром са Кином, а затим са Индијом и Јужном Корејом.

Анастасија Першкина,