Пламен који не смије да згасне

На Шеснаестим видовданским пјесничким сусретима, одржаним у Сокоцу, у организацији Књижевног клуба «Романија», учествовало је више од 20 пјесника из Републике Српске и Србије. Сусрети су почели поетским поменом и полагањем цвијећа на Војничком спомен-гробљу, које је Матија Бећковић, боравећи овдје на Видовдан 2000. године, назвао мјестом страшне и језиве љепоте и гдје је сахрањено близу хиљаду погинулих бораца Отаџбинског рата са подручја сарајевско-романијског региона. Окупљеним пјесницима, породицама погинулих бораца и грађанима Сокоца о овом јединственом спомен-обиљежју говорио је Драгиша Делић, предсједник Скупштине Борачке организације општине Соколац.

Поетски помен почео је пјесмом «Српски младићи» Милана Ненадића коју је говорио Миланко Боровчанин Ромсок, а потом су и остали пјесници својим стиховима на својеврстан начин одали почаст погинулим борцима.

Добитнику повеље Шеснаестих видовданских пјесничких сусрета, бањолучком књижевнику Ранку Павловићу, ово признање је, на пјесничкој вечери, уручио начелник општине Соколац Драган Цвијетић. Повеља се додјељује од 2000. године за допринос српској књижевности и култури, а први добитник био је Матија Бећковић.

Косово је српско духвно биће

Поводом Видовдана, у цркви «Романијска Лазарица» у Сокоцу, парастос погинулим борцима од Косова до данашњих дана и свету архијерејску литургију служио је епископ милешевски Филарет, уз саслужење више свештеника. Потом је у порти ове цркве одржана традиционална свечаност - духовна академија, која је почела обредом славског колача, а потом је видовданску бесједу одржао протојереј ставрофор Ранко Билинац.
- О Видовдану наша народна душа пјева више од шест вијекова. Уколико и оплакује видовданску трагедију, утолико доживљава њену тајну у молитвама, освећује је у храмовима, освјежава у споменицима, књигама и бесједама. То чини свако наше покољење и свака нова генерација. Увијек је мало пјесама да Видовдан буде опјеван и мало гусала да буде оплакан... У сваком крају наше земље, гдје су наши преци морали да бране вјеру од фанатизма, право од силе, слободу од тираније и истину од неистине било је наше Косово и понављао се видовдански догађај, рекао је свештеник Билинац.

Он је нагласио да Косово и Метохија није само питање српске територије.

- Прије и изнад свега то је питање нашег духовног бића, јер смо се са Косовом и Метохијом рађали, расли, живјели и умирали... Добро то знају силници овога свијета и управо желе колективно да повриједе и казне православни српски народ. На Косову се чува и историја и будућност српског народа. Мјера свих мјера и, како каже наш велики пјесник, најскупља српска ријеч, Косово и Метохија су саставнио дио живота сваког православног Србина... Кнез Лазар не одбацује царство земаљско, јер је и оно божије дјело, него њему претпоставља царство небеско, које бира у одсудном часу, истакао је Билинац.

У својој бесједи, он је, такође, рекао да су сви вијекови једног народа «листови једне исте књиге» и да су прави родољуби они који «за полазну тачку свога родољубља имају дубоко поштовање према прошлости и њеним великим људима».

Као и сваке године, у оквиру видовданске духовне академије у Сокоцу, одржан је пригодан културно-умјетнички програм. Гуслар Миљан Рађеновић представио се пјесмом «Косовски бој», пјесник Миланко Боровчанин Ромсок својом поемом «Нећу никуд, не дам ништа», а Тијана Марач говорила је стихове Добрице Ерића. Наступио је и фрулаш Ацо Јанковић. Грађани соколачке и сусједних општина, окупљени на овој свечаности, могли су да уживају и у наступу културно-умјетничких друштава «Растко» из Лондона, «Извор» из Велике Дренове, «Луча» из Сокоца и «Сретење» из Рогатице, а наступило је и културно-умјетничко друштво из Банатских Карловаца.
- Видовдан братими светога Вида, који нам отвара очи да боље видимо и сагледамо сами себе и светога цара Лазара, који нам отвара срца и душе да их испунимо вјером рода и отачества. У ту нашу вјеру, чији пламен никада не смије да згасне, морамо дубоко уткати свијест да смо видовданско Косово наслиједили од предака и да га, упркос безочности оних који хоће да га отму од српског народа, морамо сачувати потомству... Видовдан је свјетло које обасјава нашу вјеру, путоказ који слиједимо да не бисмо залутали у беспућима, које нам неки свјетски душебрижници отварају на све стране, просијецајући кроз њих стазе, које не морају увијек бити по мјери нашег поимања свијета, рекао је у пригодној бесједи Ранко Павловић.

Добитник повеље овогодишњих пјесничких сусрета у Сокоцу је аутор више од 30 књига и бројних драмских текстова и књижевних критика.

Соколачким љубитељима поезије представили су се и пјесници: Миле Мутић, Мићо Јелић Грновић, Здравко Згоњанин, Недељко Бабић, Љубица Вуков Давчик, Миленко Јевђевић, Јован Михаило, Грујо Леро, Радомир Јагодић, Драган Папоњак, Радослав Самарџија, Радислав Ћивша, Борислав Гаврић, Божидар Станар, Гордана Милошевић, Милун Лубарда, Милутин Савчић, Момир Јоловић, Саво Радуловић и Славко Ђурковић.

На конкурсу, који је расписао Књежевни клуб «Романија», најбољи литерарни рад међу основцима имао је Страхиња Савић, а међу средњошколцима Јелена Марјановић. Новчане награде и дипломе уручила им је Сњежана Божић, посланик у Народној скупштини Републике Српске.

У оквиру Шеснаестих видовданских пјесничких сусрета у Сокоцу, у просторијама овдашње Народне библиотеке, одржана је промоција романа «Сан и јава Вукобрата Катане», писца из Рогатице Божидара Станара и збирке пјесама «Загрљени прсти» Гордане Милошевић из Власенице.

Помоћ у организацији сусрета пружили су Влада Републике Српске, општине Соколац и Хан Пијесак, Установа за културу Соколац и Центар за културу и спорт «Поглед» Хан Пијесак.