Бајке од Леонарда

У фебруару у Русији излази збирка бајки и легенди Леонарда да Винчија. Гениј епохе Ренесансе у Русији најмање је познат као књижевник, тим пре као писац бајки. тако да ово издање у суштини открива руским грађанима нову страну његовог талента.

Уредник зборника Бајке и легенде да Винчија, Наталија Гусарова, у интервјуу за Глас Русије приметила је да у улози писца бајки Леондардо је мало познат не само у Русији, већ и у свету. Мада у 15. веку, у Италији, његова слава као писца била је врло висока.

- Када би се ова књига појавила за живота Леонарда, она не би изазвала никакво чуђење код савременика – они су знали да је велики уметник био неуморан фантазер, величанствени приповедач. Људи су ловили сваку његову реч. Његове приче су се препричавале од уста до уста, од оца сину, од сина унуку. До данас у неким италијанским селима се препричавају као народне бајке које је у ствари саставио Леонардо да Винчи.

Гениј није колекционирао у чувао своје приче. Записивао их је на маргинама листова са важнијим размишљањима. Па и сами листови, у сваком случају многи од њих, били су изгубљени, говори Наталија Гусарова.

- Рукописно наслеђе да Винчија није било објављено за његова живота. А после смрти оно се разишло по свету. До наших дана дошло је преко 7 хиљада листова. Ово разједињено књижевно наслеђе почели су да обједињују и објављују тек у 19. и почетком 20. века.

Први су били објављени научни радови. А затим је дошао ред на бајке: 70-их година прошлог века њих је први пут издала најстарија фирентинска издавачка кућа Џунти. У своје време она је била повезана још са Леонардовим оцем: у 15. веку издавачка кућа је користила услуге нотара Пјера да Винчија. Италијани су нашли и сакупили око стотину бајки свог истакнутог сународника. Средином 80-их превео их је на рудки познати историчар уметности, експерт за Италију Александар Махов. тада је изашла и прва руска збирка приповедака да Винчија. Али људима није било до бајки: земљу су потресали озбиљни политички догађаји, започела је перестројка, која је кулминирала распадом СССР. Јединствена књига остала је скоро непримећена.

Ново издање је исти тај превод Александра Махова, ипак допуњен илустрацијама италијанске сликарке Адријане Савиоци Маца. 79 кратких легенди, бајки у прози. Свака не већа од једне стране. Главни јунаци су животиње, биљке. Али говоре као људи. И проблеме решавају сасвим људске: свађају се због земље и воде, доспевају у сопствене замке, нађу се у ружним ситуацијама због хвалисавости и лењости. Чинило би се, све приче света су изграђене на таквим сижеима. Ипак ова књига је необично важна – тврди у интервјуу за Глас Русије преводилац Александар Махов.

- У нашем веку неверовања, прагматизма, врло је важно када до читалаца, посебно младих, допиру мисли које је изрекао велики геније. Желимо да се надамо да његове мисли о добром, светлом могу да дотакну душу и уђу у свест. Живот је вечан, бескрајан. Али добро је такође вечно и бескрајно, упркос злу које се дешава унаоколо. Леонардо је у то веровао.

Бајке да Винчија упознају у првом реду са њим самим, уверава преводилац, његовим принципима, погледима на друштво.