Мрачна посета

Већ 25. фебруара у Грчку креће инспекција у саставу представника Европске комисије, Европске ЦБ и ММФ. Они треба да анализирају колико власти земље испуњавају споразуме са кредиторима.

Реч је о условима усаглашеним у децембру 2012. године на нивоу самита ЕУ, који је пристао да пружи Атини око 50 милијарди евра. Инспекциона тројка намерава да представи свој реферат максимално оперативно – како би Грчка могла да добије нових 2,8 милиона евра кредита. Посетивши 19. фебруара Атину председник Француске Франсоа Оланд је подсетио да је Грчка дужна да преузима кораке на испуњавању својих обавеза. Грчки синдикати са своје стране организаовали су први овогодишњи 24-сатни штрајк против мера штедње које влада предузима у замену за кредите ЕУ и ММФ. Тему наставља Петар Искендеров.

Влада Анотниса Самарас очигледно је била затечена масовним акцијама протеста. Посебни одјек је добио штрајк грчких медија. Постојао је ризик да због њега Грци неће моћи да сазнају чак ни за посету председника Француске. Ипак ванредно донета одлука суда је обавезала макар државну телевизију да осветљава дату манифестацију. А било је шта да се осветли.

Шестосатна посета Франсое Оланда је била засићена преговорима са председником и премијером, другим политичким посленицима, бизнисменима. Француски лидер обећао је саговорницима да ће његова земља учинити све како би подржала Грчку.

Грчко руководство је изразило признање француској подршци, мада није крило озбиљност ситуације. Председник Грчке Каролос Папуљас изјавио је фрнцуском колеги буквално следеће: Господине Оланд, уверавам вас да су снаге и стрпљење народа једноставно исцрпљени. У том контексту дискусија о увећању прилива француских туриста или испорука француских регата Грчкој деловала је врло вишезначно. Није случајно опозициона лева радикална коалиција СИРИЗА приредила маснове акције протеста поводом посете француског лидера, оптуживши њега лично и друге лидере Европе за нежељу да реално помогну Грцима. Ипак алтерантива сарадњи ЕУ са Грчком и другим проблематичним земљама у медитерану ипак не постоји, подсетио је Глас Русије експерт Европског института РАН Владисалв Белов.

- Гледаћемо како зона евра може даље да помаже јужноевропским земљама, између осталог на нивоу консултација. Није тајна да у истој тој Грчкој раде слични консултанти из Немачке. У крајњој линији економија ништа друго није смислила осим слободе предузимаштва, малог и средњег бизниса који је основа ослонца сваког економског ситема.

За сада социјлано-економски положај Грчке не изазива оптимизам. Само по званичним подацима у земљи је фиксиран највећи у читавној националној историји и максималан у зони евра ниво незапослености – 27% радно способног становнштва. Међу омладином више од 60%, а према информацијама грчким медија, тројка инсперктора намерава да тражи од Атине нова смањења.

Петар Искендеров,