Испоруке руских подморница Вијетнаму брину Кину?

Две од шест наручених Вијетнамских руских дизел подморница ће бити предате наручиоцу већ ове године. Како ће реаговати на то Кина, која са Вијетнамом има техничке спорове? Очигледно да је Пекинг незадовољан јачањем војно-поморске моћи Вијетнама. Међутим, реализација руско-вијентамског посла неће нанети штету интересима Кине.

Укупно Вијетнам треба да добије 6 подморница пројекта 636 укупне вредности од 2 милијарде долара. У суму уговора улази и формрирање обалске инфраструктуре за базирање подморница и обуку њихових посада. Руске подморнице, које ће Вијетнам добити сада, јесу дубоко модернизована варијанта совјетских подморница пројекта 877ЕКМ Кило. Оне су тешко приметне, са новом електронском опремом могу да носе крстареће ракете.

Перспектива појаве нових подморница у Вијетнаму била је дочекана за забринутошћу многих кинеских војних званичника. Један од њих, контраадмирал Јин Чо некада је диркетно говорио да вијетнамске подморнице могу да буду директна претња виталним кинеским поморским комуникацијама, које пролазе преко Малакског пролаза и Јужног кинеског мора. Управо тим путем у Кину стижу нафта и друге сировине из Африке и земаља Блиског Истока.

Кина се са посебном пажњом односи према активностима страних подморница у Јужном Кинеском мору. Посебно пошто је на острву Хајнан била изграђена главна база кинеских нуклеарних подморница, где треба да се базирају нове кинеске нуклеарне подморнице са ракетама Чуланг-2. Кинеске власти се плаше да ће делатност стране ратне морнарице у том региону довести у питање њихове стаге стратешког нуклеарног одвраћања.

Очигледно је да је Кина незадовољна јачањем моћи ратне морнарице Вијетнама у условима када се територијално спорови између две земље заоштравају. Ипак понашање Кине према Вијентаму се разликује од односа према таквим блиским савезницима САД, као што су Јапан и Филипини, са којима Кина такође има територијалне проблеме.

Без обзира на противречности, Кина развија са Вијетнамом не само међудржавне, већ и међупартијске везе, придајући им већи значај. Вијентам је увек играо кључну улогу у кинеској политици у Југоисточној Азији. 2011. године робна размена између две земље је премашила 25 милијарди и наставља да расте. Ако са Јапаном и филипинима Кина може да пређе на политику притисака, за Вијетнам се поставља задатак да се он увуче у сарадњу.

Зато Кинези прилично суздржано реагују на куповину нових ловаца од стране Вијетнама, ракетних чамаца Муња и подморница од Русије. Пекинг схвата да размере вијетнамске војне модернизације не могу да се упореде са напорима Кине у модернизацији својих оружаних снага. У случају обуставе руско-вијетнамске сарадње у војно-техничкој сфери Вијетнам ће највероватније испољити заинтересованост за тешњу сарадњу са САД. А то није ни у интересима Русије, ни у интересима Кине.

Василиј Кашин,