Кина упућује изазов МКС

Кина је једина велика држава која не учествује у програму МКС. Али ове године изгледа да Кина намерава да јој упути озбиљан изазов: на лето три космонаута ће полетети да уређују кинеских орбитални Небески дворац. Поклопац овог дворца био је први пут отворен у јуну 2012. године. Тада је Кина први пут у историји извршила спајање пилотираног брода с другим космичким објектом. У тројци пионира била је и кинеска астронауткиња Ли Јанг.

Успех другог спајања пилотираног брода са орбиталним модулом значи ће да је Кина формирала свој независни космички транспортни ситем. Први корак на том путу је учинила 2003. године, када је послала човека у орбиту,а 2008. године извела први излазак човека у отворени космос.

зашто Кина деценијама касније иде у космос истим путем као својевремено СССР и САД? Руководилац Центра за политичка истраживања и прогнозе Андреј Виноградов навео је бар три разлога:

- Један од приоритета је статус земље. Имати пилотирани програм значи престиж. Кина заиста претендује на једно од водећих места у свету, између осталог у науци и техници. Зато је за њу и у међународом и унутрашњем плану пилотирана космонаутика симбол. То је и фундаментална наука која захтева значајне инвестиције. Она даје не одмах, али даје много. Зато оне технологије које се разрађују за космос неизбежно се примењују како у цивилној, тако и у војној техници.

Приликом освајања космоса Кина се ослањала на сопствене разраде. Међтуим у пилотираној космонаутици они су користили модернизоване руске технологије: ситеме за осигурање живота и технологије прављења скафандера. Њих је Русија продала Кини одмах после распада СССР. Експерти виде сличност између кинеских бродова и совјетске сабраће из породице Сојуз. Кинески аналози ипак су снажнији и имају већу способност маневрисања. Научници такође истичу да се кинески Небески дворац космички модул Тјангун-1 мало разликује од совјетске станице Саљут.

Кинески планови за сада понављају совјетске. Задатак је формирање модулске орбиталне станице, при томе мало мање од руског Мира. Кина развија своју пилотирану космонаутику аутономно од Русије. САД, ЕУ, Канаде и Јапана. Низ експерата сматра да је то из политичких мотива. Андреј Виноградов је другог мишљења:

- Кина за сада нема шта да покаже. Ако Кина почне неке велике заједничке програме, сви ће свахтити реални ниво кинеске космонаутике. Све што се дешава данас је понављање својетских пилотираних програма, који су се реализовали пре неколико деценија. Кинези треба да нагомилају сопствено искуство како би представљали озбиљан интерес за стручњаке.

У сваком случају орбитална групација Кине по броју космичких уређаја већ се изједначила са руском. По роковима активног рада сателита Кина је значајно премашила Русију. 2010. године Кина је први пут у историји космонаутике достигла САД по броју лансирања. Тада су обе земље извеле по 15 успешних космичких стартова. При томе кинеске ракете су избациле у орбиту 20 сателита, америчке 35.

Кина се растућом брзином пробија у космос. 2013. године она намерва да избаци у орбиту 20 космичких уређаја. У случају успеха претећи ће Русију и САД по том показатељу. Експерти скрећу пажњу на то да отприлике три четврти сателита директно или индиректо биће коришћени у војне сврхе.

Наталија Кашо,