Две трећине произвођача ЕУ крши руске ветеринарско-санитарне захтеве

Русија у скорије време може да уведе забрану успорука меса из ЕУ. На ове крајње мере тера је огроман број случајева неквалитетних или неправилно декларисаних намирница.
У првом реду мораторијум ће се тицати Шпаније и Холандије – већ од 29. марта. По речиам шефа Росељхознадзора Сергеја Данкверта, у последње време управо одатле стиже месо са највишим коефицијентом ризика. Провере руских стручњака које су извршене у прдузећима ових земаља, дале су неутешне резултате. Фактички две трећине произвођача крши руске ветеринарско-санитарне захтеве. Између осталог, код њих нема информација о нормама Царинског савеза, што неумитно води ка неверодостојној сертификацији.

Све то отвара могућност да се говори о систематским проблемима. Ево шта је тим поводом за Глас Русије рекао секретар за штампу Россељхоздандзора Алексеј Алексејенко.

- Онај систем који делује у ЕУ и треба да осигура безбедност продукције, функционише недовољно ефикасно. Када продукција напушта њену територију и креће ка нама, она се не проверава на граници. Тачније ветеринарска контрола уопште не постоји. А то допушта могућности замене терета, што нама не одговара. Не одговарају нам ни провере које се реализују у самим земљама испоручиоцима.

Последњих година дешавао се читав низ скандала везаних за испоруке неквалитетних намирница у Русију, између осталог меса. Довољно је сетити се такозваног скландала са диоксинаом, када је Москва забранила увоз немачког меса зараженог диоксином, високотоксичном супстанцом која уништава јетру и бубреге и избацује се из организма деценијама. Недавно је Москва увела мораторијум на увоз меса из САД, у чему је одмах примећена политичка подлога. Наводно, на тај начин Кремљ одговара на антируске иницијативе америчког парламента. При томе реално стање ствари око тога да ли продукција која се испоручује у Русију одговара захтевима врло често се није ни разматрало.

Сасвим недавно Россељхознадзор је отркио кобасице са коњетином, извезене из Аустрије. Такође у њима је била пронађена пилетина и соја. Слични случајеви су фиксирани у погледу Француске, Немачке, и чак велике шведске мреже намештаја и робе за домаћинство ИКЕА. Забрањивана је у различитим периодима и опасна рибна продукција из Норвешке и балтичких држава.

У свим овим случајевима примећује се чудна законитост: Русија ни једном није добила благовремено обавештење од стране компетентни органа ЕУ о ризику увоза неквалитетних намирница. До данас нема ни механизма њиховог повратка. Без обзира на позиве Москве на савесно партнерство, ситуација се не мења. Можда је то и боље, сматра главни уредник листа Аграрни преглед Константин Лисенко.

- Што мање увозног меса буде ишло, то ће се боље осећати наши произвођачи, пошто ће тржиште бити слободније. Друго је питање колико ће се позитивно у глобалном погледу то одразити на пољопривреду, пошто одсуство конкуренције може да доведе до извесног опуштања. Али између осталог аграрци сматрају да актуална конкуренција од стране западних произвођача није праведна.

Чинило би се, Москва захтева од својих европских партнера елементарно: поштовање цивилизованих норми трговине. Ипак сваки пут наилази на зид неразумевања. И то без обзира на то што европске структуре захтевају од робе из Русије исцрпну „историју“. Али чак у том случају могућности испорука сопствене месне продукције у ЕУ за Русију не постоје. И то уз либералне услове СТО. У суштини Европа је затворила своје прехрембено тржиште од спољне конкуренције и пружа подршку сопственим произвођачима. Јасно је да такав прилаз не може да одговара Москви. У првом реду зато што европски произвошачи и чиновници виде у Русији пре свега тржиште које је у стању да прогута буквално све.

Иљја Харламов,