Папа Фрања осваја свет

266. понтифик Рима данас с правом може да се зове човеком овог месеца. Почев од дана изабрања папе Фрање – 13. марта његово се име сваки дан помиње у светскми медијима – од информативних агенција, новина, часописа и блогова све до радија и ТВ. Повећано интересовање према његовој личности је чак стекло термин Фрањоманија. Такав однос према првојереху својствен је не само ктолицима, већ и верницима других конфесија, а чак и религија.

Фрања не носи црвене ципеле – један од атрибута папинске власти; римски понтифик је одбио да живи у папинским апартманима, рекавши да су сувише велике за њега самог; папа Римски је Великог четвртка уочи Ускрса опрао ноге 12 непунолетних криминалаца. Он позива цркву и вернике на материјално сиромаштво и духовно богатство. То су главне теме, које разматрају светски медији и блогови. Статистике тврде да после изабрања папе Фрања и његовог устоличавања у свету се знатно повећао број атеиста, који желе да постану хришћани. За западни свет таква пажња према новом понтифику се лако маже објаснити. После дуже кризе у католичком свету верници повезују с новим папом глобалне промене и у институту папинства, и у самој цркви, - уверен је италијански ватиканиста Марко Полити.

- Определивши се за име Фрања, нови папа је као да подвукао да институт папинства мора да постане једноставнијим, скромнијим, без средњовековне помпезности црвених огртача. Он је изашао пред народ у белој одежди с гвозденим крстом. То су свакако, детаљи, али они сведоче да папа Фрања намерава да промени институт папинства.

Неочекивано много о новом епископу Рима говоре и у Русији, где већина верника спада у РПЦ, а не у Римско-католичку цркву.

То, што о папи Фрањи говоре у православној средини и међу свештеницима, и међу обичним верницима, то је природно, - истиче настојатељ московског храма преподобног Серафима Саровског протојереј Максим Козлов, - јер умногоме од поглавара цркве и његових поступака зависи наставак међурелигиозног дијалога. То, што у неким новинарским текстовима и блоговима Руса постоје покушаји упоређивања поглавара две цркве – папе Фрање и патријарха Кирила, то је само наставак оне антицрквене кампање, која је активно почела у фебруару протекле године, - уверен је отац Максим.

- То је жеља познатих својом недобронамерношћу према православној цркви друштвених снага да искористе личност папе Фрање у циљу критике неких страна живота савременог руског православља. Међутим, то је несавесно бар због тога,, што они који се тиме баве, сами не сматрају себе верницима, нису католици, не знају статут и принципе католичке цркве.

Свеопшта зачараност у вези са папом Фрањом, који изненађује свет, рушећи обичне стереотипе и мењајући вековне традиције Ватикана, вероватно је привремена појава. Какав је 266. епископ Рима – постаће јасно, када се понтифик буде озбиљно бавио кадровском политиком у Римској курији и реформама, које ће морати да обавезно спроведе.