Москва и Ташкент ће разјаснити спорна питања

Председник Узбекистана Ислам Каримов ће 14.-15. априла доћи у званичну посету Русији. Преговори на највишем нивоу ће бити одржани 15. априла.

Русија је за Узбекистан главни трговинско-економски партнер. Робни промет две земље је према резултатима 2012. године премашио 7 милијарди долара. Међутим, односи између Москве и Ташкента је тешко назвати непомућеним. Умногоме је то резултат својеглавог става узбечког лидера по читавом низу међународних питања. У оквиру посете Ислама Каримова Москви планира се потписивање билатералних докумената, усмерених на даљи развој руско-узбечких односа. Међутим, не вреди очекивати неке продоре, уверен је политиколог, главни уредник сајта Fergana.ru Данила Кислов.

- Не бих поменуо неке озбиљне промене у нашим односима или предлоге, које би ми могли да чујемо од Ислама Каримова. Мора да се истакне да наше државе повезује Савезнички уговор, потписан 2005. године, дакле, наши односи у складу са тим документом морају да буду без проблема. Међутим, то није тако. Стално настају неки релативно ситни проблеми, рецимо, проблем конвертације средстава руских авиакомпанија, које тамо раде. Мислим да је то једна од важних, реалних конкретних проблема, које ће се разматрати - рад руског бизниса на територији Узбекистана. Вероватно ће се разматрати проблем око МТС, која је била приморана да напусти Узбекистан крајем протекле године.

Очекује се да ће Ислам Каримов размотрити с Владимиром Путиним изградњу од стране руских компанија две хидроелектране - у Киргизији и Таџикистану. Ташкент иступа против тих пројеката, сматрајући да ће нове електране пореметити водену равнотежу у том региону.

Москву забрињава ширење сарадње Узбекистана с САД-ама. После неочекиваног напуштања ОУКБ у јуну протекле године Ташкент је почео да активно повећава војно-техничку сарадњу с НАТО-ом. За пружање транспортног коридора за америчке снаге које се повлаче из Авганистана Пентагон обећава да ће опскрбити новим оружјем узбечку армију. Забринутост Русије је потпуно основана, јер те војне испоруке угрожавајљу стабилност читавог региона, - сматра шеф оделења Средње Азије и Казахстана Института земаља ЗНД Андреј Грозин.

- Регион, који се налази у доста нестабилној ситуацији, способан је да генерира конфликте. Појава нових масовних војних база, масовних испорука оружја – све то крши стабилност. Ако САД озбиљно намеравају да претворе Ташкент у свог основног регионалног партнера, и то не економског, већ војно-политичког партнера, онда вреди очекивати ситуацију, у којој ће Узбекистан затрпавати оружјем. Јасно је да ће се то оружје ширити по читавом региону. Без обзира на добру службу чувања војних складишта, захваљујући месним особинама, то ће се оружје ширити ван чуваних предела и доспевати у туђе руке.

Иначе, руске власти за сада не драматизују ситуацију. Москва води брижљиву избалансирану политику. Када је Ташкент прекинуо везу с ОУКБ, реч ће бити о билатералним везама. Између осталог, лидери две земље планирају размотрити сарадњу између специјалних ресора Русије и Узбекистана, разрадити заједниче мере супротстављања тероризму, екстремизму, као и ширењу дроге и организованном криминалу.

У Кремљу не искључују да ће шефови Русије и Узбекистана размотрити питање стерха - белих ждралова који нестају. Програм њиховог спаса се налази под личном контролом Владимира Путина. Руски орнитолози узгајају те величанствене птице у специјалном расаднику. Када птице ојачају, пуштају их на слободу. Њихов пут на зимовање води кроз територију Узбекистана где птице често постају жртве незаконитог лова. Решење такве ситуације би могло да постане још једна могућност сарадње Русије и Узбекистана, - истичу у прес-служби Кремља.